Osim diplome, šta donosi studiranje?
U životu svakog od nas postoje periodi koji donose velike promene. Prva promena u većini slučajeva kod mladih ljudi predstavlja završetak srednje škole i početak studiranja.
Sa sigurnoću se može tvrditi da se život jednog devetnaestogodišnjaka u roku od 4 meseca radikalno promeni. U junu je maturant, još uvek sa dobrom dozom inata u sebi, neprijateljski nastrojen prema svima, važan u društvu, a već u oktobru je student, zbunjen, usamljen i u svetu odraslih koje nije briga za njegov inat i buntovnost. Kroz još teže i veće promene prolaze oni koji odu od svoje kuće, na nekoliko desetina, pa i stotina kilometara. Više nema nekog ko će ga probuditi kada se uspava, ko će mu peglati, spremati doručak. Sada sve mora sam.
Da, većini roditelji obezbede smeštaj, hranu i novac, ali nema više onog budnog oka koje je po ceo dan na njemu da ga opominje šta treba a šta ne. Možda preko telefona, ali i to prestaje da bude važno onog momenta kada dođe prvi ispitni rok i kada profesora ne zanima to što si “bio bolestan“, to što ti je “baba umrla“ (u srednjoj si je već četiri puta sahranio). Oni jednostavno hoće rezultat a ti u mislima još uvek spavaš na času. Prvi ispit padaš, drugi, treći, ne znaš šta nije u redu. Pa naučio si one teze iz sveske za koje bi kod one babe iz istorije na polugodištu dobio 5, a sada i ovde dobijaš 5. Ovo je momenat kada počinje da se kristališe ko ostaje a ko napušta. Ako si jedan od onih koji se uhvati u koštac sa poblemom i zaboraviš na ono “profesor me mrzi, zato me obara“ što je nekada tako dobro prolazilo, velike su ti šanse da budeš od onih koji ostaju.
Život u tvom super stanu u Beogradu ti više nije tako lep kako ti je izgledao dok si maštao o ludovanju kada odeš od kuće, imaš obaveze, počinješ da razumeš roditelje i njihovu zabrinutost. Učiš, trudiš se, polako počinju i rezultati da pristižu. Izgubio si staro društvo, jedni te ismevaju da si postao štreber, a jedni da si se uobrazio. Počinješ sve manje da obraćaš pažnju na “da li se roze uklapa sa crvenim“ i oblačiš šta stigneš i šta imaš. Dolazi i diplomski, a ti sve manje snage. Dao si sve više-manje u roku, umoran od svega i samo hoćeš da se završi. I završi se. Nisi ni svestan šta se sve izdešavalo. Tvoj život se korenito promenio, a ti to još uvek ne možeš da vidiš. Kao da si prespavao 4 godine i probudio se, očekuješ da sve bude kao nekada a ništa nije. Ti si odrastao dobrim delom. Shvataš šta znači boriti se, i želiš da se ponašaš kao pre, jer ti nedostaje taj stari bezbrižni ti, ali jednostravno ne ide. Sastaneš se sa društvom iz srednje, očekuješ iste doživljaje, ali vidiš da to nije isto. Vi više nemate iste teme, iste poglede i isto razmišljanje.
Ništa te ne može promeniti tako kao što može saznanje da tvoja budućnost zavisi od tebe.
Autor: Mirjana Tadić