JER NEMA GOREG
Jer nema goreg, nema, iznad granice bola
veće će očajanje sustizati manje.
Utešitelju, gde je sada uteha tvoja,
Marijo, majko, gde je sad tvoje olakšanje?
Moj i uzdasi nižu se, glavna
tuga, svetski bol, na starom nakovnju peva,
onda zastaje, strašni bes zeva:
„Bez oklevanja, biću kratak i slavan.“
Jer duh, duh ima strmine, duboke ponore,
u koje noga ljudska kročila nije.
Potcenjuje ih ko nije visio nad njima do zore,
Naše strpljenje na njima vino utehe pije:
jadniče, uteši se, ne osetivši dno,
život se smrću završava, a dan umire sa snom.
Prevela: Vesna Egerić *