JEDNOG JUTRA
Jednog jutra otvorila si kuhinjski prozor,
а ја sam sedeo i čitao u vrtu.
– Hoćeš li čašu vina?
prošaptala si.
Ušla si u sobu
koju si najviše volela
i kroz naš prozor
tamo daleko, daleko
video se breg
i toranj na suncu.
Kada smo kasnije silazili stepenicama
zaplela si se
poljubio sam
tvoj potiljak.
Znali smo oboje
savršeno jasno
da je ova nežnost
poslednja u našem životu.
Kasnije sedeli smo na suncu
iza ugla kuće
Savršena tišina –
samo se čulа
zimovka – ptica…
A sneg se topio.
Bili smo na nebu.
Рао sam na lеđа u sneg,
čudesna slika u jednom trenu.
Osmehnula si se.
Ali nisam više video sunce
u tvojim očima.