Kako je Lav Tolstoj isprosio Sonju

ZAPISI O TOLSTOJU (ODLOMCI)

Fragmenti iz života svedoče o tome kako je razmišljao veliki ruski književnik. Između ostalog, tu su i svedočanstva o tome kako je Tolstoj isprosio Sonju, svoju suprugu, zatim kako je poštovao književnost zemljaka Turgenjeva i posvetio mu jednu pripovetku. Zavirimo u Tolstojev život!

Sama kuća u kojoj se rodio Tolstoj nije sačuvana. Izmučen velikim dugovima u koje je zapao isključivo gubeći na kartama i kocki (setimo se Dostojevskog!), Tolstoj je prodao taj velik salaš kad je boravio u armiji, u Čečeniji, a posle smrti 1910, 60 godina niko nije taj dom čuvao i održavao, a seljaci su ga postepeno razarali za ogrev i ciglu, tako da je, tek, 1970-ih, rodna kuća Lava Nikolajeviča Tolstoja – nestala u selu Dolgoe, 18 vrsta od Jasne Poljane.

oOo

Rod Tolstojevih nosi svoju generaciju još od 16. veka, od Ivana Ivanoviča Tolstoja, vojvode iz Krapivne, pri Ivanu Groznom.

oOo

Lava, dok je bio mali, a i kad je poodrastao, vaspitavala je tetuška.

oOo

„Dobra i plemenita tetuška moja“ – piše Tolstoj u „Ispovesti“ – „uvek si mi govorila da ništa ne bi toliko želela za mene koliko da imam potpunu vezu i zanimanje s urednom ženom: Rien ne forme un jeune homme comme une liason avec une femme comme il faut“.

oOo

Muke oko pisanja doprinose i naglom pogoršanju zdravlja. Reumatizam, bolovi i zapaljenja grla, zubobolje, enteritis, neobjašnjiva slabost.

oOo

Dobio sam pismo od redaktora koje me je obradovalo do ludosti:

„Ja sam pročitao Vaš rukopis („Detinjstvo“). On u sebi sadrži toliko interesantnog da ću ga ja štampati… čini mi se da u autoru teksta postoji talent.“

oOo

„Pisati i pisati. Od sutra ću to raditi sav život, ili ću sve baciti, pravila, religiju, navike – sve“. On nastoji na sve načine da napusti armiju. Na takvu odluku, uticalo je i pismo I. S. Turgenjeva kom je Tolstoj posvetio svoju pripovetku „Seča šume“, štampanu u „Savremeniku“ još uvek s anonimnim inicajila L. N. T.

„Kao prvo, ja sam Vam duševno blagorodan za posvetu Vaše „Seče šume“. Strašno mi je i kad pomislim gde se Vi nalazite. Radostan sam za Vas. Vaše oružje je pero a ne sablja!“

oOo

„Čitao sam „Lovčeve zapise“ Turgenjeva, kako je sad teško pisati posle njega!“

oOo

U Jasnoj Poljani je nastavio da se bavi gimnastikom, ali je fizičku snagu više održavao i jačao radeći seoske poslove u polju sa svojim seljacima. Posle gimnastičkih sprava, hvatao je plug. Želeo je da radi sam da bi bolje razumeo seljake.

oOo

Sledećeg dana, Tolstoj je rešio da napiše pismo, to je prostije. Ali šta činiti ako ona odbije? Ali je strašno ako se i saglasi! Sve je okružila noćna tišina, na stolu je gorela sveća, a Tolstoj je pisao. Pošto je završio, zapisao je u dnevnik: „Četvrti je sat noći. Ja sam Sonji napisao pismo. Predaću ga sutra. Sreća, i, to, takva, čini mi se nemogućom! Bože, moj, pomozi mi!“ Zatvorivši stranicu sveske-dnevnika, još jednom je pročitao:

„Sofija Andrejevna!

Meni postaje nepodnošljivo. Tri nedelje, ja svaki dan govorim: danas ću sve da kažem i odlazim s takvom setom, čežnjom, kajanjem, strahom i srećom u duši. Nosim sa sobom ovo pismo da bih vam ga predao, ako ponovo ne budem mogao ili mi ponestane daha da vam kažem, sve…

Recite kao častan čovek, da li hoćete da budete moja žena? Samo ako je to od sve duše, vi smelo možete da kažete da, ali je bolje da kažete ne ako je u vama senka sumnje.

Boga, radi, dobro sebe upitajte.

Meni će biti strašno da čujem ne, ali ja njega i predviđam i naći ću u sebi snage da ga podnesem; ali, ako kao muž nikad ne budem drag i voljen, tako kao što ja volim – to će biti nešto užasnije.“

oOo

U sobu je ušla moja majka – piše Sonja u memoarima. Odmah je shvatila u čem je stvar. Odsečno me je uhvatila obema rukama za ramena i okrenuvši me prema vratima rekla: „Idi njemu i reci mu svoj odgovor!“

Kao da sam imala krila, neobično brzo sam potrčala niz stepenice, promakla pored trpezarije, gostinske sobe i utrčala u majčinu sobu.

Lav Nikolajevič je stajao naslonjen na zid , u uglu sobe – gde me je čekao.

Ja sam mu prišla.

On me je uzeo za obe ruke.

„Dakle, šta?!“ – upitao je, on.

„Razume se, da!“ – odgovorila sam.

Tako je u „Ženidbi L. N, Tolstoja“ pisala Sofija, Sonja A. Tolstoj.

Za nekoliko minuta, sva porodica je znala šta se desilo.

oOo

Oni će proživeti zajedno 48 godina.

oOo

Sonja je imala problema sa zapaljenjem dojki tako da su lekari preporučili dojilju. I kad je već izmučena Sonja uzela dojilju, Tolstoj je prestao da dolazi u Sonjinu sobu ne želeći da vidi svog naslednika na grudima nepoznate žene…

I, na kraju, Tolstoj povlači svoj stav i piše u dnevniku. „Sonja, oprosti, ja sam bio oštar i grub. Sonja, draga, ja sam kriv, ali i nesrećan. U meni je velik čovek koji, ponekad, i zadrema.“

Iz knjige: „TOLSTOJ, ljubavlju ka večnosti“, Mihaila Bajića, ‘Prometej’, Novi Sad, 2010.

_________
Priređivač se obraća čitaocima, svojim fanovima kao i svim ostalim čitaocima dobre volje – „NA KRAJU BALADE“ – naime, davno-davno, moj pokojni drug Aleksandar Smiljanić, nek mu je laka zemlja, spomenuo mi je priču „Bunar“ L. N. Tolstoja – rekao je: ništa lepše (u životu) nije pročitao! Ako neko može da je nađe, nek mi je pošalje. Na adresu: [email protected] – biću mu zahvalan. Ja sam pokušai na srpskom, ruskom i francuskom, ali, nisam uspeo. Nema stvari – što god mi padne na pamet – koju ne mogu pronaći na internetu, ali Tolstojevu priču „BUNAR“ ne mogu!!!

Priredio: Velibor Mihić, veb autor