ТУЂА ПРИЧА, МОЈА ПРИЧА
Неко је дошао до врата манастира, не знајући ко је, осим тога ко није. Ово је туђа прича, која је постала лична прича ауторке овог текста.
Кад једна „кћер“ дође у манастир да тражи Мајстер Екхарта, вратар је упита: „Кога да најавим?“
„Не знам“, она рече.
„Како не знаш?“
“Зато што ја нисам нити девојка, нити жена, ни муж, ни супруга, нити удовица, нити девица, ни господар, ни служавка, ни слуга“.
Вратар оде Мајстер Екхарту и рече: „Изађите да видите најчудније створење о коме сте икада чули. Допустите ми да и ја пођем са вама, а ви протурите главу и питајте: “Ко ме тражи?”
Мајстер Екхарт учини тако а она му даде исти одговор као и вратару. Тада он рече: „Драго моје дете, то што кажеш је исправно и разборито али објасни ми шта мислиш.“
Она рече: „Да сам девојка, још увек бих била у мојој првој безазлености; да сам жена, увек бих у мојој души вечну реч рађала; да сам муж, објавио бих непоколебљиви отпор свем злу; да сам супруга, била бих верна свом драгом, за кога сам се удала; да сам удовица, увек бих чезнула за оним кога сам волела; да сам девица, била бих смерно побожна; да сам служавка, понизно бих сматрала себе нижом од Бога и сваког другог створења; а да сам слуга, предано бих радио, увек служећи свога Господа свим својим срцем. Али пошто од свега овога нисам ништа, само сам нешто међу нечим, ја одох“.
Тада Мајстер Екхарт оде својим ученицима и рече им: „Чини ми се да сам малопре слушао најчистију особу коју сам икада упознао“…
Ту причу или легенду прочитах у једној књижици сасвим случајно, пре неколико година; када је моја болест узела маха. Шта је било са том „најчистијом особом коју је икада упознао“ Мајстер Екхарт? Није остала у манастиру; отишла је даље; куда? У Алпима сам се одлично осећала, можда исто тако лепо и лепше као и у мом родном селу Ивању? Да, да. Могуће је да је моја душа рођена у Алпима? Поново бих желела да боравим у њима. Да будем ближе Мајстеру Екхарту и оној кћери — коју је он икада упознао, јер она, верујем још увек лута снежним планинама, дивно привиђење, ништа међу нечим. Моја болест, верујем, ипак има лек: излечиће ме, не лекови, него сусрет са најчистијом особом коју је свет икада упознао…
Аутор: Коли Ивањска Шоле
Царичин Амфитеатар; Едиција ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2008.
Фотографија: Веселинка Стојковић