PRAZNUJMO KAO SINOVI CRKVE HRISTOVE
Starac Kleopa podučava nas i govori o duhovnom praznovanju, odnosno načinima na koji čovek duhovno praznuje. Zašto Gospod praznike naziva našim, a ne svojim? Koji su to ljudski postupci za koje možemo reći da smo ih duhovno praznovali? S tim u vezi, starac Kleopa pobrojava i dela bezbožnog čoveka.
Bog nas uči kako dolikuje provoditi Njegove praznike, govoreći: Nemoj raditi nikakvoga telesnog dela u njima (Zakoni ponovljeni 5,14; Levitska 23,3).
Želite li da znate i pojmite koja su dela tela i delanja njegova? Pitajte velikog apostola Pavla, i on će vam kazati, govoreći: A poznata su dela tela, koja su: preljuba, blud, nečistota, besramnost, idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstvo, svađe, pakosti, gnjev, prkosi, razdori, jeresi, zavisti, ubistva, pijanstva, raskalašnosti i slično ovima (Gal 5,19-21).
Želiš li da znaš i šta je slično prethodno nabrojanom? Čuj, dakle, dela bezbožnog čoveka, koja tvori protiv Svedržiteljevog Zakona: ludački plesovi, obraćanje gatarama, nedopuštene šetnje, tašto gubljenje vremena po kafanama i restoranima, na mobama, svadbama; slušanje i gledanje svega što ti objavljuje ono što ruši moral i svetost tvoga života, a ne duhovnu korist za spasenje duše.
Znači, ova i slična ovima jesu zla koja Bog objavljuje i kažnjava večnom mukom, ako ih budemo činili u sve dane svoga života. Jer ako budemo slavili tvoreći ova bezakonja, čućemo Boga kako kazuje: Praznike vaše mrzi duša moja. I na drugom mestu veli: Omrznuo sam, odbaidžo sam vaše praznike i neću mirisati vaše žrtve (Isaija 1,14).
Vidiš li da ih ne naziva Svojim praznicima, nego vašim? To jest, vaši su, jer ih vi praznujete paganski, ne hrišćanski. Moji praznici, Moji blagdani nisu kao vaši oskvrnjeni praznici i kao vaša bezakonja. Moji su praznici Sveti i duhovni; treba, dakle, da budu praznovani duhovno i sa Svetošću.
Ali ćeš reći: Kako se duhovno praznuje? Ako želiš da to pojmiš, slušaj:
• Ko u dan praznika i velikog blagdana ostavlja posao iz ruku i odlazi u crkvu, miri se sa svima s kojima je u svađi, iz porodice ili susedstva, i u crkvi sluša božansku službu s pobožnošću i strahom Božijim – taj duhovno praznuje.
• Ko provodi postove i praznične dane u čistoti sa svojom suprugom – duhovno praznuje.
• Ko uči drugoga da ne tvori zla i da oprašta onome ko je zgrešio – taj duhovno praznuje.
• Ko u praznični dan čita božansko Pismo i čini milost siromasima – taj duhovno praznuje.
• Ko neupućenog uči dobrom putu Božijem i teši ožalošćene, one što su pali u kakve opasnosti i nevolje, i pomaže im svim što se može – taj duhovno praznuje.
• Ko u praznični dan odlazi da posećuje bolesne i stare i nemoćne i pomaže im u njihovoj nevolji – taj duhovno praznuje.
• Oni koji u praznični dan uče svoju decu ili druge da budu valjani, da uče molitve Preblagom Bogu, da ne kradu i ne čine drugo zlo – svi ti duhovno praznuju i s radošću Božijom provode Njegove Svete praznike.
Eto, braćo moja, kroz ovo malo reči sam vam obznanio čega treba da se čuvamo o našim praznicima i svetkovinama i kako treba duhovno da praznujemo kao istinski hrišćani i sinovi Crkve Hristove.
A ako kogod, i nakon što je čuo ova učenja, bude delao protivno, taj neće imati reč odgovora u dan svoje smrti i na strašnom Hristovom sudu.
Iz knjige „Put neba“, Starac Kleopa