PRIJATELJU, KADA DOĐE ČAS…
Prijatelju, kada dođe čas da je sve uništeno,
kada se tama izlije negde u tebi,
kada u ponor potonu sumnje i sećanja,
kada mračne senke i fantomi zarobe tvoju misao,
kada je tvoje srce samo od uzdaha,
a tvoje oko samo u suzama.
Prijatelju, kada je tvoja zamračena duša
izgubila svoja vatrena krila
i prema ništavilu toneš sa strahotom
kaži, ko će te spasti? – Ko je verni Anđeo,
koji će ti doneti mir i ponovo lepotu,
sagraditi tvoj razrušeni svet i povratiti veru
i svetom rukom ponovo upaliti plamen?
To je svemoćno biće, koji iz večne tame jednim poljupcem
daje život serafimima
i zvezde budi za igru.
Svetom reči uzvikuje svetovima: „Ostanite!“ –
I njegova snaga uzbuđuje svet.
Isto tako, raduj se, prijatelju i pevaj u noći tvoga očajanja:
Noć je majka dana, Haos je blizu Boga.