ČAS OVAKO, ČAS ONAKO
Predomisliti se – svima nam je veoma teško. Nervira nas kada je neko tvrdoglav, ali nikako ne želi da promeni mišljenje. Sve je toliko očigledno da taj neko nije u pravu, ali on se drži svog stava „kao pijan plota“. I pored svega, ovo je sasvim normalno ponašanje. Svi se tako ponašamo. Ne postoji osoba koja uvek sasvim racionalno sagleda činjenice oko sebe i donosi razumne zaključke.
Kada jednom nešto zaključimo ili odlučimo, skloni smo da se toga držimo po svaku cenu, i ne odstupamo ni makac. Takva je naprosto ljudska priroda i način na koji naš mozak funkcioniše.
U psihologiji se ovaj fenomen naziva pristrasno potvrđivanje („confirmation bias“) i ovo su njegove glavne karakteristike.
1) Mi oko sebe vidimo samo ono što potvrđuje naše mišljenje
Naš mozak je tako napravljen da razmišlja i primećuje samo stvari o kojima razmišlja. Na primer, obično dok šetamo ulicom ne razmišljamo o tome koju boju kose imaju prolaznici, ali ako tih dana planiramo da se ofarbamo u crveno, primetićemo skoro svaku crvenokosu osobu na ulici. To isto važi i za stavove i mišljenja. Videćemo i uočiti samo ono što već potvrđuje naše mišljenje. Na primer, zamislite da osoba koja smatra da vegetarijanstvo nije dobro, čuje da se razboleo neki poznanik koji je istovremeno i vegetarijanac. Odmah će to protumačiti kao dokaz svog mišljenja, iako možda i druge osobe u okolini imaju tu istu bolest, ali on to neće ni primetiti. Naš mozak naprosto tako funkcioniše.
2) Sve tumačimo na svoj način
Svako gleda svet iz svog ugla. Jedan isti događaj dve osobe mogu da sasvim različito protumače. Na primer, vest o povećanju broja razvoda, neko će da protumači kao negativan efekat savremenih vrednosti koje podstiču sebičnost, dok će neko to videti kao dobru stvar, jer ljudi imaju već izbor i nisu primorani da budu u braku.
3) Težimo informacijama koje samo potvrđuju naše mišljenje
U principu je dokazano da mi uvek tragamo za informacijama koje se slažu sa onim što već mislimo. Na primer, ako je neko socijalističkih shvatanja, čitaće samo takvu literaturu i obrnuto. Isto važi i za osobe sa kojima se družimo. Ne prija nam da budemo u društvu neistomišljenika, i zato se obično često ni ne susrećemo sa mišljenjima koja su drugačija od naših.
4) Ne želimo da sabotiramo sami sebe
Kao što nam ne prija da nas neko drugi omalovažava, tako nam ne prija ni da to radimo sami sebi. A priznavanje samom sebi da nismo u pravu i da se pogrešno ponašamo je dokaz da nismo dovoljno vredni. To je osobina svojstvena svim ljudima. Naprosto ne želimo da ispadnemo loši u sopstvenim očima, pa se držimo starih verovanja i mišljenja.
Izvor: Daliznate.com