Večernji krčag
Oružje ne treba meni
Dovoljna su mi usta
Hleb da jedem ženu da ljubim
Oružje nose prevareni
U čije ime
Bacam u sebe seme smrti
Da se iz njega sloboda rodi
Lepša misao zavodi me
Da budem čigra i da ce vrti
Svet namenjen nepogodi
Neka sam kukavica i nek mi sude
Sužnji zatvoreni u tamnice knjiga
Moj hod u zraku ne zavisi
Od sudije i presude
Ne skupljam snagu da se branim
Tu gde je mir beskrajno blag
U strepnji da snagom ne rasanim
Čelo vezano za rodni prag
Ko prve noći kada ugledah
To moćno nebo iznad livada
U zlatnom fenjeru kako plamti
Osetih srećan da ništa više
Moj um ne pamti
Osim svetlosti kojoj pripada
Dovoljne su mi oči
Da me vode dnom plave provalije
I svakog časa da razlikujem
Istinsko sunce od čarolije
Dovoljno jasno ostavljam trag
Ni noć ne može da ga skrije
Divan je večernji krčag
Iz koga pijem i koji me pije