Petropavlovska tvrđava
Ovo je grad–garnizon,
tvrđava–zatvor.
Na ovom kamenu vlada
gvozdeni zakon.
Pravednike napolju
zid i Neva mutna
štite od grešnika
što trunu unutra.
Na ovom kamenu
ostasmo bez zdravlja!
Hladan je ovaj dom
Petra i Pavla!
Smilujte se, ledeni
kamene i vetre!
Ogrej nas, Pavle!
Nahrani, Petre!
Preseci konopce,
izvadi čavle,
raskuj nas, Petre,
izbavi, Pavle!
Okovan – ni Kaščej
tako se ne kuje! –
u podrumu jaučem,
tavan odjekuje!
A jauk mi slušaju
gluva noć, gluv vetar,
gvozdeni Pavle
i kameni Petar!
Da l’ se na Raspeću
čuje krik sa smeća
do kog ne dopire
vapaj sa Raspeća?
Zar si, gde se gase
duga i Danica,
bezganični Bože,
sam sebi granica?
Kako da dopre, Bože,
i preko koga,
Božja milost i svetlost
u mrak van Boga?