KANCER PROSTATE
Uopšteno o raku prostate. Šta je rak prostate, kako nastaje, dijagnoza i terapija lečenja raka prostate
Rak prostate jedan je od najčešćih zdravstvenih problema s kojim se susreću stariji muškarci zapadne civilizacije. U razvijenim zemljama, gde je proporcija starije populacije veća, veća je i učestalost raka prostate. On čini 11% svih malignih bolesti muškaraca u Evropi, a 9% smrtnih ishoda zbog malignih bolesti u muškaraca uzrokuje upravo rak prostate. Većina obolelih umire sa rakom prostate ali ne zbog njega. Najčešće se radi o sporoprogredirajućoj bolesti, što većim delom zavisi od uzrasta u kojoj se ona pojavi i stepenu zloćudnosti ćelija raka.
Nasledni faktor kod raka prostate
Naslednost je poznata kao jedan od faktora rizika. Pri tome je važan broj obolelih prvih srodnika kao i dob u kojoj su oboleli. Uticaji okoline svakako imaju uticaja na formiranje rizika za razvoj bolesti, a poglavito se odnose na prehrambene navike, gde loše utiču velika količina masnoća životinjskog porekla te niski sadržaj vitamina E i selena, a povoljno povećana količina voća i povrća. Ovakve opšte savete verovatno ima smisla dati samo muškarcima u čijoj najbližoj porodici gde već postoje oboleli od raka prostate, ali za sada nema dovoljno utemeljenja ovako savetovati sve muškarce. Sterilizacija muškaraca, pušenje, konzumacija alkohola i debljina nisu dokazani rizici.
Rak prostate i dobroćudno uvećanje prostate imaju neka zajednička obeležja. Obe bolesti se češće javljaju s porastom uzrasta, za nastanak obe bolesti je potreban testosteron (evnuci i muškarci kastrirani u mladosti ne oboljevaju), a smanjenjem njegovih efekata obe bolesti pokazuju znakove regresije. Međutim, dobroćudno uvećanje prostate prisutno je u 80% pacijenata s rakom te žlezde, ali učestalost raka u pacijenata sa dobroćudnim povećanjem prostate iznosi svega 3%.
Značaj rane dijagnostike raka prostate
Iz nalaza patologa doznajemo je li karcinom prisutan, u kojem delu žlezde, procenu njegove veličine te stepen zloćudnosti tumorskih ćelija.
Rana dijagnostika treba biti usmerena prema muškarcima starijim od 40 godina, ako je oboleo otac i / ili brat. U ostalih je treba sprovoditi jednom godišnje u starijih od 50 godina, ako je očekivano trajanje života 10 ili više godina. Metode rane dijagnostike uključuju urološki pregled (poglavito digitorektalni pregled) i PSA jednom godišnje. Konačna dijagnoza se postavlja biopsijom prostate, a nju je potrebno učiniti ako postoji sumnja na rak prostate baziran digitorektalnim pretrage i to nezavisno od vrednosti PSA-a. Isto tako, ako je vrednost PSA-a veća od 4 ng / ml biopsija je indikovana čak i ako je digitorektalni nalaz uredan. Biopsijom se uzimaju uzorci tkiva prostate koje patolog analizira mikroskopski. Iz nalaza patologa doznajemo je li karcinom prisutan, u kojem delu žlezde, procenu njegove veličine te stepen zloćudnosti tumorskih ćelija. Ako patolog ne nađe tumorskog tkiva, ali u njegovom nalazu ili nalazima kontrolnih pregleda i dalje postoji sumnja na postojanje tumora, biopsiju je potrebno ponoviti, katkad i nekoliko puta.
Dalji postupci
Rak prostate u ranim fazama razvoja nema nikakvih simptoma sugestivnih baš za tu bolest ali ga je upravo tada moguće izlečiti.
Važno je naglasiti da rak prostate u ranim fazama razvoja nema nikakvih simptoma sugestivnih baš za tu bolest ali ga je upravo tada moguće izlečiti. Nađe li se bolest u uznapredovaloj fazi, izlečenje nije moguće ali usporenje daljnjeg napredovanja bolesti jeste.
Kad je jednom dijagnoza raka prostate postavljena, potrebno je proceniti proširenost bolesti. Rak prostate najpre se širi regionalno u karlične limfne čvorove a kasnije sistematski, najčešće u kosti, iako može zahvatiti i mekotkivne organe.
Najpouzdanija metoda koja će odgovoriti na pitanje je li se bolest proširila u limfne čvorove jest karličnoj limfadenektomija. Radi se o hirurškoj proceduri kojom se započinje radikalna operacija raka prostate. Ako se hitnom histološkom analizom intraoperacijske pokaže da postoji značajno širenje bolesti u limfne čvorove, većina operatera neće insistirati na daljem hirurškom lečenju i savetovaće bolesniku drugi način lečenja. Treba reći kako ni CT ni MR nisu dovoljno pouzdane metode za detekciju metastaza u regionalne limfne čvorove, a najnovija metoda – PET scan – još je u fazi istraživanja njenih vrednosti.
Najpouzdanija metoda dijagnostike koštanih metastaza je scintigrafija kostiju, a neophodna je u bolesnika sa tumorom visokog malignog potencijala i u slučaju lokalno uznapredovale bolesti. Ako se radi o bolesniku s inicijalnom vrednošću PSA-a ispod 20 ng / ml, s tumorom povoljnih prognostičkih parametara, scintigrafija kostiju nije indikovana.
Kod raka prostate preporučujemo vam dva izvrsna biljna preparata – BioProstata kapi za prostatu i BioImunitet kapi za imunitet. Zajedno ove kapi jačaju imunitet i odbrambene sposobnosti organizma i prostate. Zajedničkim delovanjem deluju na smanjenje PSA iako nisu lek za rak prostate ako je već nastao. Naručite ih na mail [email protected] ili telefonom 065 970 7777
Naručivanje za BiH i RS: (+387) 066 271 012
Prim. dr. sc. Ante Reljić, dr. Med.
Specijalista urolog
Alkohol itekako utice negativno na ovu bolest prostate, to je moje iskustvo!