Otac Aleksandar Šmeman: Lik žene je lik beskrajnog spasenja

DJEVA, MAJKA I ZASTUPNICA

Uvaženi ruski duhovnik govori o gordom i agresivnom muškom svetu koji danas prevladava, a kojem se potpuno suprotstavlja lik žene kao lik beskrajnog spasenja, ali i lik sile i lepote smirenja. Lik ljubavi i pobede te ljubavi, lik čistote i njene sile i lepote uobličava se kroz lik Prečiste Majke. U liku Djeve Marije pronalazimo sve ono čega gotovo da nema u muškom svetu: sastradanje, sažaljenje, brigu i poverenje.

Mnogi u naše dane počinju – istina ne baš sasvim razgovetno – da shvataju da su istinski odgovori nemogući ukoliko se čovek iznova ne probije do onog uzvišenog i večnog, ukoliko se ne vrati veri u Boga.

No, i u Boga je moguće verovati na razne načine. I vera, takođe, može biti neka vrsta povlačenja i bekstva od stvarnosti, neka vrsta psihološkog samoopijanja, to jest pseudo-vera ili lažna vera. Ali, avaj, i u ime vere, pa čak i u ime Božije moguće je mrzeti i činiti zlo, rušiti a ne graditi. Zar nije i sam Hristos govorio da će “mnogi doći u ime Njegovo i prevariće mnoge”? Zar nije sam Hristos govorio da “neće svaki koji bude govorio: “Gospode, Gospode” ući u Carstvo božije”?

Zato, Crkva – još od samih svojih početaka – nikada nije postavljala pitanje “veruješ li?”, jer je znala da su i oni koji su osudili i razapeli Hrista, takođe, u nešto i na neki način verovali. Crkva je uvek postavljala pitanje: “kako i u šta veruješ?”

I upravo tu, pri pokušaju da damo odgovor na to – za istinsku veru – zaista osnovno pitanje, pred našim unutarnjim očima pojavljuje se gotovo nesvesno i bez naše volje lik Djeve-Majke. Naravno da to ni u kom slučaju ne znači da Njen lik na bilo koji način zaklanja sobom lik Hristov, niti da Njen lik – za hrišćansku veru – predstavlja neku vrstu drugog objekta vere koji nema veze sa likom Hristovim. Nipošto, jer nam lik Djeve-Majke dolazi od Hrista i samo od Njega, i to kao svojevrsni dar i otkrivenje svega onoga o čemu govori Njegovo učenje i na šta nas On poziva. Zato postavimo sebi sledeće pitanje: u čemu je sila i pomoć lika Djeve-Majke?

Moj prvi odgovor će, najverovatnije, začuditi mnoge. Evo tog odgovora: to je lik žene. Prvi Hristov dar i prvo i najdublje otkriće njegovog učenja i priziva darovano je ljudima u liku žene.

Zašto je taj lik tako važan, tako utešan i tako spasonosan? Zato što je naš svet postao do kraja i beznadežno muški svet. U našem muškom svetu caruju gordost i agresivnost, u njemu se sve svodi na vlast i vladanje, na proizvodnju i na oruđa proizvodnje, na suparništvo i nasilje. To je svet u kome više niko ne želi nikome ni u čemu da popusti, da se smiri, da zaćuti i da se pogruzi u tihu dubinu života. A upravo svemu tome stoji kao suprotnost i sve to razobličava samim svojim prisustvom lik Djeve Marije, Prečiste Majke. Lik beskrajnog spasenja, ali i lik sile i lepote smirenja. Lik čistote i njene sile i lepote. Lik ljubavi i pobede te ljubavi.

Djevi Mariji, Prečistoj Majci Božijoj nije ništa potrebno, a sve dobija. Ni za šta se ne otima, a sve ima. U liku Djeve Marije pronalazimo sve ono čega gotovo da više i nema u našem muškom, gordom i agresivnom svetu: sastradanje, sažaljenje, brigu, poverenje. Djeva Marija za sebe govori: “Evo sluškinje Gospodnje”, a mi je nazivamo Caricom neba i zemlje, Vladičicom i Gospođom. Djeva Marija ničemu ne uči i ništa ne dokazuje, ali samo Njeno prisustvo, sama svetlost, sama radost Njenoga prisustva rešava i ukida sve naše izmišljene i veštački stvorene probleme. I mi se u Njenom prisustvu osećamo kao da smo se posle dugog, mučnog i tegobnog potucanja ponovo vratili u svoj dom i da je sve iznova postalo jasno i prepuno sreće koja se ne može iskazati nikakvim rečima. I osećamo da je to jedina istinska sreća.

Hristos je govorio: “Ištite najpre Carstva Božijega”. I mi upravo kroz tu Ženu – Djevu, Majku i Zastupnicu – osećamo i shvatamo ne umom, već srcem šta znači iskati i nalaziti Carstvo Božije, šta znači živeti Carstvom Božijim.

Otac Aleksandar Šmeman