МОЛИТВА СВЕТОМ СПАСУ
Црква Светог Спаса у Призрену посвећена Вазнесењу Господњем
Ја сам стабло!
Већ остарело, без младих грана,
кореном плитко на новом станишту.
Старим и чекам: воду.
Пошаљи ми воду са шадрвана,
налиј ме, прихрани.
Подупри са свих страна.
Ја сам облак!
Отежао од суза, тамни.
Тумарам неким новим небом
и чекам: ветар.
Пошаљи ми ветар са Паштрика,
да олакшам души,
нек све сузе однесе река.
Ја сам ватра!
Скоро згасла у пепео сиви.
Тињам жудњом и чекам:
чист ваздух.
Пошаљи ми свежину са Поткаљаје
да распламасам се,
нек заиграју све искрице моје.
Ја сам птица!
Заморених, безвољних крила.
Ново сам гнездо свила,
али без птића, па ћутим
и чекам: сунце.
Пошаљи ми сунца са Шаре,
да побудим све дамаре
и запевам „Еј Призрене“.
Има ли наде за мене?
Назване именом Нада.
ИМА:
Само да ми је доћи
до мог вољеног, Призрена града,
доћи до цркве Св. Спаса,
напити се воде са шадрвана,
осетити ветар са Паштрика,
свежину из Поткаљаје,
сунце са Шаре,
запеваћу из свег гласа
у атријуму мог Св. Спаса.
Подај ГОСПОДЕ!
4. маја 2016. године, Нада Хаџиперић