I UKUSNO I EKONOMIČNO
Nema veće gastronomske sreće nego kada se naprave dva odlična jela odjednom: Supa od rolovane piletine! Ovo je ideja saradnika našeg magazina, koji uz priču predstavlja kako je on jednim udarcem ubio „dve muve“. Supu je skuvao od parčeta rolovane piletine, a onda tu kuvanu roladu zapekao u pećnici!
Sve više postajem konformista. Uvek gledam da to bude ručak po modelu „dva ili tri u jedan”. Znači, da ga mogu podgrevati narednih dana i da ne bude isti kao prethodnog dana, uz neznatne izmene ili druge dodatke. Međutim, izveštio sam se u tome, pa u nekoliko dana, kad me služi inspiracija i volja, napravim više različitih jela.
E, tako jednog dana odem na Limansku pijacu. Gledim, kod jednog podavca u vitrini lep komad rolovane piletine. Ali, samo polovina pileće rolade. Po običaju, porazgovaram sa prodavcem. On mi objasni da je neki čičica malopre kupio drugi deo, a ovaj, ako neko naiđe i kupi biće dobro. Ako ne kupi, odnese kući i odmah stavi u supu da je skuva. Iznenađen, pomislih, pa to bi i ja mogao.
Prisetim se da su naše bake kuvale supu od iznošene koke ili starog petla, pa posle sa krompirom zapekli u rerni. Što ja ne bih improvizovao. Radoznao šta će ispasti, kupim baš taj preostali deo.
Pileća rolada i povrće: Dovoljno za dobru supu i odličan ručak
Ostalo oko pripreme supe je sve isto. Samo mlada i neiskusna domaćica verovatno još mora da priupita šta ide u supu. Stavim podosta zeleni, glavicu luka, par češnjeva belog luka, peršunovo lišče, nekoliko lista celera, biber u zrnu. Da, i dva krompira… Sve skuvam u ekspres loncu, dok ne počne da pišti.
Kad je supa bila gotova, izvadim kuvani komad rolovane piletine, stavim u turbo pećnicu i zapečem ga. Procedim supu, zakuvam malo rezanaca, flekica i tarane. Sitno nasečem šargarepe, peršuna i paštrnaka. Onako, za prijatniji ukus.
Posle supe, odsečem komad prepečenog kuvanog pilećeg mesa, uz kuvanu zelen. Ručam u slast.
PRILOG UZ PRILOG
Kako se sve to nekad drugačije radilo. Moja pokojna supruga je kuvala ručak poslepodne ili naveče dok se gledala televizija. Čas s kutlačom u dnevnoj sobi, pa u kuhinji, da promeša, kako ne bi jelo zagorelo. Da, tada se radilo od sedam do petnaest. Ja sam čak počinjao posao pola sata ranije i nisam žurio kući, onako iz navike. Navikao sam da me dočeka miris ukusnog jela, još s vrata. Kad se došlo sa posla, deca iz škole, svi gladni. Posedaju uz sto, ja uzmem novine, deca poneku knjigu i čekamo. Da, jednostavnije i brže je bilo podgrejati jelo skuvano prethodnog dana. Često su se kuvala jela koja su se mogla podgrevati i narednih dva-tri dana. Salatu bi uvek pripremio neko od članova porodice. Da, to je bilo radnim danom. Subotom i nedeljom, to je bilo vreme za porodični ručak. Ali, to je druga priča. I, tada nikad nije ostajalo jela da bi se moglo zamrznuti, pa podgrevati nekog drugog dana. Pečena kremenadla mogla je da stoji i nekoliko dana, ali svako je voleo da malo „štrpne”. A, tek punjeno pile. Birali smo one veće piliće, do tri kile. Međutim, nije moglo dočekati treći dan. Pa plećka… Đuveč, to je moglo da stoji i nedelju dana, jer ga ja nisam posebno voleo. Kao i sataraš. Deca su najviše volela pečenu piletinu sa pekarskim krompirom… Danas, sam kuvam za sebe. Deca otišla svojim putem, supruga se upokojila pre dve godine. Razmišljam kako da si olakšam pripremu jela. Pomislio sam više puta da ponekad i ja skuvam neko jelo uveče, dok pratim program na TV. Međutim, nešto mi se ne da. Nešto zbog toga da ne ometam sam sebe dok pomno pratim program, a ponešto zbog toga što narednog jutra imam podosta vremena. Rano ustajem, popijem kafu i doručkujem. I ostane vreme da odem na pijacu, natenane izaberem šta ću koristiti za koji obrok. Već u glavi pravim planove za nekoliko dana unapred. Posle toga, pripremim neki od planiranih i zamišljenih ručkova.
Autor: Nikola Ostojić