IZRAZ VERSKE SMERNOSTI
Širom sveta muslimanske žene nose različite vrste velova preko glave – hidžab, nikab, burku, al-amiru… Ovo su sličnosti i razlike koje veo kod muslimanki ima, kao i glavne karakteristike svakog posebno.
Postoji nekoliko tipova tradicionalnih muslimanskih pokrivalica za glavu žene. Kontroverze oko svetski raširene islamofobije primoravaju da razlikujemo ove velove.
Gornji red: hidžab, čador, burka; donji red: nikab, al-amira, šajla
HIDŽAB je arapska reč za veo. Ova ženska muslimanska odora pokriva sve osim lica, šaka i stopala. Hidžab je uobičajen među muslimankama na Zapadu, a po zakonima Šerijata, žene su obavezne da nose ovaj komad odeće. Za mnoge je on odraz skromnosti, čistote i poštovanja žene. Hidžab štiti ženu od zla i pogleda napasnih ljudi. Smatra se da ona žena koja ga nosi, napreduje u životu na osnovu svoje inteligencije i sposobnosti, a ne na osnovu izgleda. Nakon rata u BiH, ovaj veo postao je sve popularniji, pretežno među mlađim ženama i devojkama.
NIKAB je veo koji ima samo prorez za oči. Noseći njega, žene obično pokriju drugom odećom sve osim ruku, a one žene koje žele da sakriju i oči i ruke, najčešće uz nikab nose naočare i rukavice. Nikab je uobičajen za Arabijsko poluostrvo i Pakistan, a u Bosni i Hercegovini se nikada nije nosio. Danas se i na tim prostorima češće susreće, ali uglavnom kod onih žena koje su udate za vehabije ili su se vratile sa školovanja iz muslimanskih zemalja.
Osim hidžaba i nikaba, postoji i dvodelni veo koji se naziva AL-AMIRA, koji se sastoji od tesne kape od pamuka ili poliestera, i marame koja se nosi preko te kape. Ta marama pada preko ramena i pokriva grudi. Tunis i Egipat su zemlje u kojima ova muslimanska nošnja prednjači, a sreće se i u Turskoj, Iraku i Libanu. Ovaj veo često nose učenice srednje verske škole u BiH.
Francuska je zabranila pokrivanje lica u javnosti 2011. godine, a odmah za njom je to isto uradila i Belgija. Poslednja u nizu, doduše ne na konfederalnom nivou, isto je učinila i Švajcarska. Zabrane ove vrste postoje i u španskoj pokrajini Kataloniji, kao i u italijanskom gradu Novara. U Holandiji, burka i nikab nisu dozvoljeni u školama, bolnicama i u sredstvima javnog prevoza. U Bugarskoj, zabrana nikaba i burke važi za mesta javne uprave, državnih institucija, škole, institucije kulture i parkove a i Letonija je donela slične regulative. Zabrane se sreću i na afričkom kontinentu: u Čadu, Nigeru i Republici Kongo, gde je prekrivanje lica zabranjeno na javnim mestima nakon samoubilačkih napada, kao i u pet pokrajina države Kamerun. Slične zabrane postoje i u Kini i Rusiji.
U regionu Persijskog zaliva popularna je takozvana ŠAJLA, dugačka pravougaona marama koja se omotava oko glave, pričvršćuje pribadačama ili uvlači u odeću i tako prebacuje preko ramena. Jednostavnije rečeno, šajla izgleda kao šal koji se obavija oko lica i pada preko ramena.
Neke muslimanke nose i HIMAR. To je dugački veo koji pada do struka i potpuno prekriva glavu, vrat i ramena, ali je lice sasvim otkriveno.
U Iranu se najčešće nosi ČADOR. Ovo je vrsta plašta koji prekriva celo telo, a vrlo često ispod njega, žene na glavi imaju još jednu manju maramu. Osim Irana, takođe i Pakistanke, Iračanke i Egipćanke na glavama nose čador.
BURKA je najzatvoreniji, ujedno i najkontroverzniji od svih velova, jer je pod njim žena sasvim pokrivena. Ona je iz jednog dela i potpuno prekriva i lice i telo, a ima samo usku mrežicu u predelu očiju kroz koju žena može da gleda. Tako obučenu, nju niko ne može videti. I njen pogled je ograničen, pa su zbog toga često u opasnosti od saobraćaja. Tradicionalna je odora žena Paštuna, dominantne etničke zajednice u Avganistanu. Burka se nikada pre nije nosila u BiH, a i sada je to retkost.