IMPRESIVNA KARIJERA
Neobična životna priča o možda najuspešnijem američkom glumcu, koji je u karijeri snimio samo pet filmova. Ali kakvih! Sve što je snimio Džon Kazale u 43 godine života ovenčano je najvišim priznanjima od strane filmske akademije i kritike.
Život nije film, ali ponekad čitav život može da stane u jedan film… Ili u pet filmova, koliko ih je snimio američki glumac Džon Kazale. Ne zato što nije bio talentovan za više, naprotiv… Četrdeset i tri godine njegovog prekratkog života stalo je u 5 filmova, koji su svi odreda bili nominovani za Oskara u kategoriji najboljeg filma.
Svrstavali su ga u red izuzetno nadarenih glumaca, čiji je talenat bio ogroman i veoma uticao na njegove filmske partnere. Igrao je Freda Korleona u dva nastavka Kopolinog najčuvenijeg filmskog ostvarenja „Kum“, Salvatorea Naturalea u „Pasjem popodnevu“, Stoša u „Lovcu na jelene“ i Stena u „Prisluškivanju“.
Svih 5 filmova u kojima je igrao Džon Kazale bilo je nominovano za Oskara za najbolji film. Tri od pet, Oskarom su i nagrađena. Ovakav učinak nema nijedan glumac!
Verenica Meril Strip
Partneri u životu i na filmu: Džon Kazale i Meril Strip
Rođen je 12. avgusta 1935. godine u Bostonu u porodici italijanskih emigranata. Posle završetka srednje škole, Džon Kazale se preselio u Njujork, gde je upoznao svog doživotnog prijatelja Al Paćina. Oni su bili cimeri neko vreme i zajedno su započeli svoje glumačke karijere.
Jednom prilikom, njega je primetio šef kastinga Fred Ros, koji ga je preporučio Frensisu Fordu Kopoli. U svom filmskom debiju, Kazale je već 1972. godine stekao veliku popularnost ulogom Freda Korleonea u filmu „Kum“, da bi se dve godine kasnije, ponovo pojavio u istoj ulozi u nastavku sage o Korleoneovima. Istovremeno, i njegova pozorišna karijera doživela je procvat.
Dok su u teatru zajedno igrali u komadu „Mera za meru“, desila se romansa između partnera na sceni. Džon Kazale i Meril Strip postali su više od glumaca uspešne predstave.
Veoma brzo nakon premijere te predstave, njih dvoje su započeli zajednički život. Oboje su bili ludo zaljubljeni jedno u drugo, toliko da je Meril uskoro postala zaprošena. Ovim činom je ujedno i stavljena tačka na srećan period ovog glumačkog para.
Pre nego što su uopšte stigli da isplaniraju sopstveno venčanje, talentovanom umetniku dijagnostikovan je rak kostiju i to u terminalnoj fazi. Dok je gurao svoje najteže životne momente, Kazale nipošto nije bio sam. Njegova verenica stopirala je svoju karijeru, preselila se u njegovu bolničku sobu, kako bi što više bila sa njim i pružila mu dodatnu snagu da se oraspoloži. Sa njim u sobi bila je i u trenutku kad je napustio ovaj svet.
„Pravi glumački partner“
Iako mu je bolest potvrđena pre snimanja filma „Lovac na jelene“, on je ostao posvećen svom poslu i ulozi, ohrabren podrškom koju su mu pružali Meril i njegov kolega Robert De Niro, koji su zajedno tumačili uloge u ovom filmskom hitu. Kada su producenti filma hteli da ga zamene, De Niro i Strip su zapretili da će i oni otkazati snimanje. Reditelj filma Majkl Ćimino promenio je planirani raspored snimanja, tako da su najpre snimljene sve scene u kojima se Kazale pojavljuje. On je uspešno završio snimanje svog dela posla, ali nažalost, nije uspeo da dočeka filmsku premijeru.
Mada je u snimljenim ostvarenjima igrao uloge očajnih i nasilnih likova, Džon Kazale je bio draga i pristojna osoba u stvarnom životu. Štaviše, oni koji su ga bolje poznavali, govorili su da je bio stidljiv i veoma osetljiv.
Kazaleov veliki prijatelj Al Paćino govorio je da sve što je ikada želeo da uradi na filmu jeste da radi sa Džonom do kraja svog života, jer je on bio njegov „pravi glumački partner“. O koleginici Meril Strip, Paćino je znao da kaže kako nikada nije video da je jedna osoba toliko posvećena drugoj, iako zna da joj je kraj neminovan, što je, kako je isticao, znak ogromne ljubavi koju je Meril gajila prema Džonu.
Komentarišući domete Kazalea, reditelj filma „Pasje popodne“ Sidni Lumet je jednom izjavio:
„Jedna od stvari koju volim u glumi Džona Kazalea jeste ogromna tuga koju je on nosio u sebi. Ne znam odakle je dolazila, jer nikad nisam zadirao u privatne stvari glumaca sa kojima sam radio niti bio u njihovim glavama, ali… Bože moj! Kod njega je tuga bila prisutna u svakoj sceni. I ne samo u mom filmu, već i u Kumu, takođe…“
Kum 3
Godinama kasnije, kroz arhivske materijale, Kazale se 1990. godine „pojavio“ i u svom šestom filmu. Podatak za nevericu je taj da je i „Kum 3“ bio nominovan za Oskara!
Kazale je umro u njujorškoj bolnici 12. marta 1978. godine. Osim toga što je bio poseban u smislu da je svaki njegov film bio nominovan za nagradu američke filmske akademije „Oskar“, svih pet njegovih filmova nalaze se na IMDb-ovoj listi 250 najboljih filmova ikada.
Ono što sa sigurnošću može da se tvrdi je da nijedan drugi glumac, koji je snimio više filmova od njega, nije uspeo da postigne ono što je Džon Kazale za vreme svog kratkog života. Ovaj podatak ga svakako može svrstati u najuspešnije glumce svih vremena.