BRANIĆU SRBIJU I KAD BUDEM MRTVA
I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k’o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.
Izniknuću svuda gde se miče cveće
gde vazduha ima i gde nema, tamo
za sve ću biti i za šta se ne zna
i za ono kol’ko možemo da znamo.
Stražar ću biti surovi i strašni
tuđin i lopov da se stalno plaši
jer Srbin ne može da se zove robom
Srbija to su svi vekovi naši.
Čuvaću granicu srpske zemlje moje
oprost za grumen neću dati nikom.
Moje će ruke hleb svakom da nude
al’ Srbiju nikad to je sve što imam!
Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje
zbog njih će pogača i otrov da bude.
I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k’o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.
___________________________________
Ljiljana Žikić Karađorđević rođena je 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Bila je dobrovoljac Vojske Jugoslavije tokom NATO agresije na SRJ.
U listu “Svet“ od 26. aprila 1999. godine zapisane su njene reči rodoljublja: „Braniću Srbiju i kad budem mrtva…“
Poginula je prilikom obavljanja borbenog zadatka 1. aprila 1999. godine, u rejonu sela Ljubenić, opština Peć. Odlikovana je Ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Uspomenu na Ljiljanu čuva njeno šestoro dece.