Žorž Melies – od iluzioniste do filmadžije

PRVI PRAVI FILMSKI UMETNIK

Žorž Melies bio je jedan od onih ljudi kojem je svet izgledao više kao magija nego kao realnost. Zbog toga ga je teško razumeti kao režisera filmova, iako je to bila njegova glavna preokupacija. Mnogi su mislili da je on mađioničar koji snima svoje “trikove”. Definitivno, ovaj umetnik koji je delovao između dva veka, bio je sanjar, kojem je uspevalo da magiju jednog trenutka zabeleži zauvek.

 

Francuski iluzionista i, prema mnogima, prvi pravi filmski umetnik, rođen je 1861. godine u Parizu. Žorž Melies je završavao dobre škole i bio veoma inteligentan. U učionici se više bacio crtanjem i skiciranjem proizvoda sopstvene mašte, nego što je obraćao pažnju na ono što su nastavnici govorili.

Bio je tek tinejdžer kada je počeo da od kartona pravi lutkarske pozorišne scene, a kasnije i sam da izrađuje sofisticirane lutke za izvođenje predstava. Njegovi roditelji želeli su da Žorž nauči engleski jezik, pa su ga poslali u London da radi za jednog porodičnog prijatelja.

Naravno, u Londonu je Žoržu bio mnogo zanimljiviji Pikadili, gde je u jednoj sali, tada čuveni iluzionista Džon Nevil Masklan, svojim čarobnim trikovima i iluzijama divio Englesku, a Meliesa očarao. Tako se mladić “inficirao” magijom koja dolazi sa scene.

Kupovina pozorišta

Kada se vratio u Pariz 1885. godine, protivno željama svog oca obućara, Melies je otišao u tadašnju “Školu lepih umetnosti” kako bi studirao slikarstvo. Iste godine, on se oženio sa Eženi Ženan i dobio ogroman miraz. U to vreme je radio i kao obućar u radnji svog oca, a preuzeo i ulogu poslovođe kada se otac penzionisao. Međutim, duboko urezan osećaj koji mu je stvarala scena i magija oko nje nije ga napuštao.

Melies je redovno posećivao pozorište “Rober Uden” i tamo pohađao časove kod mađioničara Emila Voazana, koji ga je ohrabrivao da počne da izvodi svoje prve javne nastupe. Ovo pozorište je 1888. godine objavilo prodaju, a Melies je bez ikakvog oklevanja odmah prodao svoj udeo u očevoj fabrici cipela i sa tim novcem, kao i novcem od ženinog miraza, kupio ovo pozorište. Iako je pozorište bilo u prilično dobrom stanju, on je želeo da ga renovira. Zbog toga je u program uvrstio iluzije koje je izvodio pred gledalištem, kako bi značajno poboljšao posetu pozorištu. U to vreme, Melies je takođe zabavljao Francuze i svojim političkim karikaturama koje su izlazile u liberalnom listu “La Griffe”.

On je 1895. godine bio pozvan od strane braće Limijer na jednu specijalnu privatnu projekciju filma, što je Meliesa potpuno zainteresovalo za kinematografiju. Odmah je braći ponudio 10 hiljada franaka za kinetoskop, uređaj za snimanje i projekciju filmova, po kojem su braća Limijer i poznata, međutim, oni su ovu ponudu odbili, kao i brojne druge pre Meliesove, od kojih su neke išle i do neverovatnih 50 hiljada franaka. Želeli su da zadrže pravo nad svojim pronalaskom što je moguće duže. Ipak, ovo nije sprečilo Meliesa da nekako dođe do filmskog projektora za svoje pozorište.

400 filmova za 17 godina

Već naredne godine, on je nabavio jedan projektor, pa je publika u Parizu mogla da u pozorištu Žorža Meliesa gleda filmove svakodnevno. Međutim, to njemu nije bilo dovoljno. Radoznao, kakav je bio, on je morao da otkrije svaki delić ovog projektora, da ga rasklopi i modifikuje kako njemu odgovara, pretvorivši ga u neku vrstu filmske kamere.

Ovo je bio samo uvod u ono što je Melies patentirao 1897. godine, a to je bio uređaj koji su poželeli da imaju svi tadašnji pioniri kinematografije. Između 1896. i 1913. godine, Melies je zahvaljujući svojoj sposobnosti, tim uređajem snimio više od 400 filmova, od kojih je najduži trajao čak 40 minuta.

On je u svojim filmovima kombinovao sve što je poznavao i voleo – iluziju, stripove, burlesku, magiju, pantomimu… Njegove filmove krasi specifična fantazija i svaki je unikatni proizvod Meliesove mašte. Čim je naučio kako da napravi kadar sa više istih ljudi u njemu, on je snimio film “The One Man Band”, gde je sam odigrao svih sedam karaktera koji se pojavljuju zajedno u kadru. Melies je prednjačio u tome da ilustruje ekstremne fizičke transformacije ljudskog tela, kao što je razbijanje glave ili ekstremiteta, kako bi postigao zapanjujući i komični efekat kod gledalaca.

„Put na Mesec“

Među brojnim filmovima koje je režirao su “Cleopatra’s Tomb”, “Christ Walking on Water”, “Hamlet”, kao i dva njegova najznačajnija filma – “Trip To The Moon” iz 1902. godine i “The Impossible Voyage”, nastao dve godine kasnije.

“Put na Mesec” (Trip To The Moon) bio je inspirisan romanima Žila Verna, koji su se bavili nebeskim telima i putovanjima do njih. Ovaj film je postigao ogroman međunarodni uspeh i bio veoma piratizovan širom sveta, posebno u SAD. Nakon Meliesovog povlačenja iz filmske industrije oko 1930. godine, ovaj film je misteriozno nestao. Njegova originalna traka pronađena je kasnije, a 1993. godine i rukom obojen duplikat filma.

Kako je umetnost upućena malom broju iskrenih ljubitelja i poštovalaca, tako su i filmovi Žorža Meliesa vremenom izazivali sve manje interesovanja, a on bivao u sve nezavidnijem finansijskom položaju. Francuski filmadžija je 1923. godine proglasio bankrot, a njegovo pozorište bilo je srušeno. Melies je sasvim nestao iz javnog života do kasnih 20-ih godina prošlog veka, ali je njegov doprinos kinematografiji zvanično priznat od strane Francuske, pa je postao nosilac ordena Legije časti.

Iako je bankrotirao, od države je dobio stan da u njemu živi besplatno do smrti, koja je nastupila 1938. godine. Oko dve stotine Meliesovih filmova zauvek je izgubljeno, a tokom svog života stvorio ih je više od 500.

https://www.youtube.com/watch?v=_FrdVdKlxUk