Prva razglednica na svetu štampana u redakciji lista „Zmaj“

PUT ILUSTROVANE DOPISNICE

Bilo je to 1871. godine kada je na srpskom jeziku, ćirilicom, bila ispisana prva razglednica koju je ugledao svet. Otisnuta na kartonu, u bakrorezu, prva ilustrovana dopisnica imala je sve one karakteristike koje su decenijama kasnije imale standardne razglednice.

 

Prva prava razglednica na svetu, tvrde kartofili, štampana je na srpskom jeziku ćiriličnim pismom 1871. godine u uredništvu lista „Zmaj“ u Beču. Štampana je na predlog geodetskog oficira Petra Manojlovića iz Sentomaša (današnjeg Srbobrana), u saradnji sa Jovanom Jovanovićem Zmajem, urednikom tadašnjeg satiričnog lista „Zmaj“.

Poznati crtač, tehničar i kartograf, čije se ime vezuje za nekoliko uspelih edicija toga vremena, tokom jedne od svojih čestih poseta redakciji predložio je čika Jovi da izradi specijalne ilustrovane dopisnice radi obavljanja kraće prepiske redakcije sa čitaocima.

Razglednica je otisnuta na kartonu formata dopisne karte u tehnici bakroreza. Manojlović je idejnu skicu pripremio krajem 1870. godine. Kada je njegov crtež odobrila redakcija „Zmaja“, izrada razglednica u bakrorezu poverena je poznatom bečkom rezbaru Valdhajmu, koji je naručenu količinu predao redakciji početkom aprila 1871. godine.

Ova prva ilustrovana dopisnica u svetu imala je sve karakteristike razglednice u današnjem smislu: sliku na prednjoj strani sa određenim prostorom za adresovanje, odnosno poštansku marku, dok je poleđina karte ostavljena prazna za saopštenja

Sama ilustracija na razglednici bila je prilično impresivna, s obzirom na to da je štampana u srcu Austrougarske.

Na prednjoj strani karte predstavljen je zmaj sa raširenim krilima, kome iz čeljusti sevaju munje, a iz nozdrva izlazi oganj, dok u kandžama drži jednu povijenu traku za adresiranje na ime primaoca. Ispod zmaja vidi se pejsaž, i to, levo – detalj sa vedutama Istambula i minaretima džamija, ispred kojih stari Turčin puši lulu, a na desnoj strani – voz koji izlazi iz tunela, dok su u pozadini zidine Moskve sa kupolama pravoslavnih crkava. U sredini, između Moskve i Istambula, prikazan je deo mora sa jedrenjacima i lađama, među kojima je i parobrod – točkaš sa grbom tadašnje Kneževine Srbije!

Pretpostavlja se da je autor želeo da crtežom izrazi tada popularnu ideju panslavizma. Čitava slika je zapravo simbolizovala objedinjavanje slovenskog življa u istočnom delu Evrope, što je, u najmanju ruku, bila nepopularna tema u Austrougarskoj, kao uostalom i list „Zmaj“. Zbog tog „politički nekorektnog“ sadržaja, jedini sačuvani primerak ove razglednice imao je nesvakidašnju istoriju.

Advokat vraća „politički nekorektnu“ razglednicu

Poštanska karta koju je Petar Manojlović iz Beča poslao u Sombor svom stricu somborskom advokatu Dimitriju Manojloviću 19. maja 1871. godine tako je ušla u istoriju.

Kada je Dimitrije Manojlović, primio razglednicu i video motiv prostora koji je naseljavao pravoslavni slovenski živalj, nije se mnogo dvoumio šta će sa njom. Verovatno bojeći se političkih posledica, precrtao je natpis „Sombor“, vratio razglednicu pošiljaocu, sa propratnim tekstom: „Ja sa Zmajom nikakva posla neću da imam – ne prima se“.

Iz čitave serije ovih ilustrovanih dopisnica sačuvan je samo jedan primerak, koji je 1963. otkupio nepoznati belgijski kolekcionar, postavši tako vlasnik jednog od najvrednijih filatelističkih rariteta!

Na ovu razglednicu su, inače, bile zalepljene dve marke: jedna od pet krajcara (crvene boje) i jedna od deset (plave boje). Igrom slučaja, pronađena je tek 1964. godine, a pošto je filatelistima bila nepoznata, iste godine je izložena na jednoj filatelističkoj aukciji u Parizu.

Otklonjena nepravda

Sve do 1963. godine, smatralo se da je izumitelj prve razglednice izvesni knjižar Švarc, iz Oldenburga. On je 1875. godine izrezao kartone u veličini tadašnjih poštanskih dopisnica, na koje su mu štampari otisnuli kliše sa crtežom iz jedne stare nemačke pesmarice, koja je sadržavala vinske pesme iz područja Rajne. Konkretno, reč je o ilustraciji za pesmu „Petputapetstotina đavola“. Međutim, kada je otkrivena Manojlovićeva razglednica, trebalo je revidirati dotad važeći stav, što nije bilo lako. Tako se među svetskim filatelistima zapodela višegodišnja rasprava, u kojoj je učestvovao i Novosađanin Mirko Verner, koji je, na kraju, dokazao da je Manojlović osmislio najstariju sačuvanu razglednicu u svetu.

Izvor: Rasen.rs