STVARAN ŽIVOT BEZ GLAMURA
Nema sumnje da je Rimsko carstvo ostavilo značajne tekovine potonjim generacijama, ali se osim sjaja tadašnjeg života za to doba vezuju i brojne kontroverze. Pojedine navike starih Rimljana iz običnog, svakodnevnog života, bile su u toj meri skaredne i gnusne, da se one ni u veoma otvorenom i liberalnom svetu kakav je danas, ne smatraju prihvatljivim.
Drevna Rimska imperija je u ono vreme zaista bila ogromna sila, a stari Rimljani narod koji je uspeo da ovlada velikim prostorom i ujedini ga zakonom, ostavljajući nam bogate tekovine arhitekture i umetnosti, koje su danas od neprocenjivog značaja za svetsku kulturnu baštinu.
Međutim, dublji uvid u svakodnevicu nekadašnjih stanovnika Rimskog carstva otkriva nam jedan potpuno drugačiji pogled na život, koji je bio daleko od glamuroznog – toliko da su oni radili pojedine stvari koje se i u sadašnje liberalno vreme smatraju nemoralnim.
Ovo su neke od najgorih navika koje su imali stari Rimljani.
Koristili mokraću za dentalnu higijenu
Urin je imao širok spektar korišćenja u doba Rimskog carstva. Stari Rimljani su ga koristili za tamnjenje kože, pranje odeće, u veterinarske svrhe, kao đubrivo za uzgoj voća, ali i za izbeljivanje zuba. Mokraća je bila tako važna tečnost u doba imperije da su se izdavali posebni zakoni i nametali posebni porezi za trgovinu urinom.
Mokraća im je služila kao sredstvo za beljenje zuba, ali i za ispiranje usta! Rimljani su smatrali da im ova tečnost održava zube belim i čistim. Ova ideja je tada izgledala najnormalnije, a danas izaziva gađenje. Urin se razlaže u amonijak, a amonijak je sam po sebi odlično sredstvo za čišćenje i efikasan je u uklanjanju mrlja. Prema pisanim tragovima rimskog pesnika Katula, stari Rimljani su koristili i ljudski i životinjski urin kako bi njihovi zubi bili lepši i belji.
Od kozjeg izmeta pravili i pili energetski napitak
Još jedan sastojak koji su Rimljani koristili vrlo često bio je kozji izmet. Prema čuvenom rimskom prirodnjaku i filozofu Pliniju Starijem, izmet od koze je, između ostalog, bio koristan za zaceljivanje rana u slučaju velike urgentnosti. Plinije piše da je izmet najbolje sakupljati u proleće, a zatim sušiti, kako bi imao “pravi efekat”. Još šira upotreba kozjih brabonjaka bila je u piću koje su Rimljani spravljali. Starorimski kočijaši, zbog izuzetne izdržljivosti koja im je bila neophodna, pili su mešavinu kozjeg izmeta i sirćeta, što im je davalo veliku snagu i spasavalo ih od iscrpljenosti. Prema Pliniju, ovo piće je bilo toliko dobro, da ga je čak i imperator Neron obavezno pio.
Javni toaleti su bili opasno mesto
Ostaci javnog toaleta iz doba Rimskog carstva
Rimski javni toaleti su bili zastrašujuće mesto, iz kojeg mnogi nisu ni izlazili živi. Ove javne prostorije su u starom Rimu bile potpuno suprotne od javnih kupatila, u kojima se doživljavao pravi luksuz onog vremena.
Dok su javna kupatila bila prijatna mesta za relaksaciju, javni toaleti su bili užasni. Javni “presto” na kome se vršila nužda bila je obična rupa povezana sa nizom drugih putem odvodnih kanala. Najčešće su javni toaleti bili napravljeni od čak 50 rupa koje stoje jedna do druge bez ikakvih pregrada među njima.
Opasnost iz rimskog javnog toaleta vrebala je na svakom ćošku. Bilo je sasvim uobičajeno da pacovi ili neke druge životinjice dogmižu do rupe i ugrizu za zadnjicu onog koji je seo da se olakša.
Drugi ozbiljan problem bilo je nagomilavanje opasnog gasa metana u kanalizaciji. U brojnim slučajevima dolazilo je do eksplozija, u kojima su ljudi smrtno stradali od plamena.
Ovo je bio razlog što su se ljudi širom Carstva oslanjali na razne magije i sujeverja kako bi zaštitili javne toalete. Arheolozi su pronašli mnoge magične čini koje su bile urezivane u zidove toaleta, čiji je cilj bio da oteraju demone. Prema tadašnjem verovanju, stvar koju su demoni jako mrzeli bila je smeh. Iz tog razloga, na zidovima javnih toaleta u Rimu ostavljane su karikature, kako bi se ljudi smejali dok “završavaju posao”. Kada je situacija u vezi sa ovim postajala posebno teška, ljudi su prizivali bogove u pomoć. Jedan od tih božanstava bila je i rimska boginja sreće Fortuna, čije su slike ostale sačuvane u nekim od antičkih toaleta. Trebalo je mnogo vremena da prođe kako bi Rimljani shvatili da im je potrebna higijena, a ne sreća, da ostanu zdravi i bezbedni u javnim toaletima.
Delili sunđer za brisanje
Osim već pomenute opasnosti koja je vrebala u javnom toaletu iz perioda Rima, još jedna apsolutno nehigijenska navika bila je više nego odvratna. Ljudi tog doba nisu imali luksuz koji pruža toalet papir, pa su umesto njega koristili svakakve stvari za brisanje posle obavljene nužde. Jedna od takvih stvarčica bila je sunđer na štapiću, tzv. ksilospongium. Tog sunđera je bilo tek nekoliko u svakom od javnih toaleta, što znači da ga je delilo mnogo ljudi. Najgore od svega je ipak bilo što se on nikada nije prao posle upotrebe, pa je postajao lako sredstvo za širenje bakterija i bolesti.
Povraćali za stolom tokom obeda
Postoji više svedočanstava o rimskim gozbama koje su bile uobičajena praksa starog Rima. Ova slavlja opisivana su kao raskošna i bogata, uz obilje hrane i pića. Jednostavno, Rimljani su znali da uživaju u životu! Oni su za tim trpezama neumereno punili svoje stomake, sve dok je imalo gde da im stane, ali i posle toga.
Prema slavnom rimskom književniku i filozofu Seneki, stari Rimljani su na tim pirevima jeli dok su mogli, a onda kada bi osetili da više nema gde da stane, povratili bi kako bi mogli da nastave još da jedu. Sam čin povraćanja hrane nije bio upriličavan u privatnosti, sa strane ili u kupatilu. Umesto udaljavanja od stola, oni su to vrlo često radili za stolom, povraćajući u posude koje su se nalazile u blizini svečano postavljene trpeze. Ponekad bi to radili i direktno na pod, pa nastavljali da jedu kao da se ništa nije desilo. Nije ih apsolutno bilo briga za nered koji su pravili, jer ga oni nisu ni čistili, već robovi.