MORNAR
Ako se s vidika u suton javi jedan mornar,
ostavi more u dugom plavom ćutanju
i počne da ispija vetrove kopna čežnjivo ih udišući,
dok su mu utvare i sablazni u očima što sanju
i nepresahli izvor mašte-ptice
i umor o kome priča potamnelo mu lice,
ako se javi…
i baci svoje iznureno telo
na zlaćani pesak obale,
hitnuće ti u oči svojih tuga opelo
i odahnuti u očima tvojim,
jer sam i ja kao on umoran zacelo.
Ako se s vidika javi jedan mornar
sa komadićima rubina, almaza, dragim kamenima,
i svim drugim čeg’ ima u belim, crnim i plavim morima,
od bisera što divljenje izaziva najčudnije
i neotvorenih školjki tijeh
po kojim se sunce zaustavlja da se naužije
i zvezda da odaju svoje tajne.
Ako se javi…
i počne da skuplja školjke i preda te meće,
pokazuje i hvali sve žešće i žešće,
ja ću pogledati.
Pogledaću
u tvoje oči ćutke
i baciti u njih još više.
Ako neki mornar poželi more
koje ga doziva i on ne izdrži,
poći ću njegovim stopama poput lađe
i tvojim očima, boginjo, ploviću!
S arapskog preveo Rade Božović