ZAPEVAJTE, SVE ONE PESME STARE…
Jedna lepa Valjevka zaludela je mnoge mladiće te davne 1961. godine. Zvala se Dušanka Zec, a bila je inspiracija svom tadašnjem momku da napiše stihove za jednu od najlepših pesama iz repertoara Predraga Cuneta Gojkovića. Pesma o Dušanki traje i danas, a vredi da potraje i neverovatna priča o njenom nastanku!
Dugogodišnji urednik šahovske rubrike, a kasniji zamenik i pomoćnik glavnog urednika “Politike Ekspres“, Branislav Rakić Krca bio je, između ostalog, uspešni pisac tekstova zabavne muzike u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Jednog dana daleke 1972. godine, njega je šef tada veoma popularnog sastava “Plavi ansambl“ Petar Sam zamolio da napiše reči na muziku za jednu pesmu. Tu pesmu trebalo je da izvede Predrag Gojković Cune na predstojećem festivalu narodne i zabavne muzike “Pesma leta“.
Neka je, neka je…
O sećanju na te dane, Krca je u jednom intervjuu ovako govorio:
Osećao sam ogromnu odgovornost, jer je trebalo da napišem tekst za melodiju koju je komponovao legendarni Petar Sam, a peva je još legendarniji Cune Gojković. Iznenada mi je pala na pamet misao Miloša Crnjanskog: „Nije stvarno ono što traje i diše, stvaran je cvet čija odsutnost miriše.“ I to me je inspirisalo. O toj devojci o kojoj govori pesma nema ništa konkretno, čak ni njeno ime, ali njena odsutnost se svuda oseća.
I tako su nastali stihovi jedne od najlepših pesama u bogatom muzičkom opusu Predraga Gojkovića Cuneta.
Zbog nje su pesme sasvim umukle,
zbog nje su ptice tužne zaspale,
zbog nje su ruže rano uvele,
nisu procvale…
Godinama čuvanu tajnu o tome kako su nastali stihovi za pesmu “Zapevajte pesme stare”, Krca je jednom prilikom konačno otkrio Cunetu. Pevač je tek tada shvatio da je devojku kojoj on u pesmi “prašta sve” upoznao mnogo pre nego što je otpevao veliki hit.
Lepotica večeri
U valjevskoj Tehničkoj školi, ispod Brđana, održavano je “Plavo veče” koje je okupilo veliki broj devojaka i mladića. Tu se igralo, pevalo i recitovalo, a glavna atrakcija bio je izbor “lepotice večeri”. Te davne 1961. godine, titulu najlepše ponela je Dušanka Zec – devojka sa ljubičastim očima, koja je pažnju Valjevaca privlačila na plažama tako što se kupala u bikiniju boje identične njenim očima.
Svake večeri na korzou se bar pola grada raspitivalo na kojoj plaži će se Dušanka sutradan kupati u tom svom ljubičastom bikiniju.
Odmah posle izbora najlepše devojke, muzičari bi zasvirali “Očaravanje” Net King Kola, a voditelj programa je preko mikrofona poručio da dame biraju. Tek izabrana “lepotica večeri” prišla je Branislavu Krci Rakiću. Odigrali su taj “očaravajući” tango, a potom je Dušanku on otpratio do kuće. Bila je to lagana uvertira u njihovo kasnije zabavljanje.
Serenada pod prozorom
Jedne vrele avgustovske noći, daleko iza ponoći, Krca i njegov drug Miki (Jevremović) sa gitarom, kao zakasneli trubaduri tumarali su polumračnim valjevskim ulicama, pa onda ušli u dvorište preko puta Doma armije, gde je stanovala Dušanka Zec. Prišli su uz sam prozor njene sobe, koji je bio otvoren, ali prekriven velikom zavesom koja je od vrućine treperila. A onda je Miki, uz gitaru, što je moguće tiše otpevao pesmu “O sole mio”. Devojka sa ljubičastim očima je sutradan pričala drugaricama da je bila očarana neočekivanom serenadom…
Sledeće, 1962. godine, Dušanka Zec je ponovo izabrana za lepoticu. Ovog puta, birala se lepotica Festivala “Beli narcis” na Divčibarama, a predsednik žirija bio je Cune. Deset godina posle, Gojković će otpevati numeru “Zapevajte pesme stare” na festivalu “Pesma leta“, ni ne sluteći da je taj tekst posvećen upravo devojci koju je on kao predsednik žirija proglasio najlepšom!
Krca je na tom prestižnom takmičarskom festivalu nekadašnje države dobio nagradu stručnog žirija, koji je njegov tekst proglasio najboljim u konkurenciji narodne muzike.
Pesma na melodiju Petra Sama i Krcin tekst, u interpretaciji sjajnog Predraga Gojkovića Cuneta, ostala je da traje, a red je da potraje i da se godinama prepričava storija o lepotici Dušanki Zec, devojci kojoj pesma “Zapevajte pesme stare” najviše pripada.