PRAVI DOKAZ
Jedan naš zemljak koji živi u Švedskoj doživeo je neprijatnost na granici. Pasošku kontrolu prošao je samo iz razloga što je u mobilnom telefonu imao fotografiju kao dokaz, jer pečata kao jedinog validnog dokaza u njegovom pasošu nije bilo. Njegova poruka posle svega je: Fotografišite se… Svuda!
Vladimiru Vještiću nije bilo dozvoljeno da napusti Švedsku, ali ga je kombinacija želje za slikanjem i puke sreće spasla iz neprijatne situacije!
Ovako je akter ovog događaja objasnio kako je uspeo da bez pređe granicu Švedske.
„Ova šaljiva fotografija ispred table Negorci i Prdejci, nastala 2. oktobra ove godine, poštedela nas je juče ujutro velikih neprijatnosti na švedskom Aerodromu Sturup. Mladi policajac, očigledno primerno posvećen svom poslu, neubičajeno dugo listao je moj pasoš na poslednjem kontrolnom punktu pre ulaska u avion u Malmeu. Nisam znao razlog, pa sam pomalo zbunjeno čekao da ga čujem. Obratio mi se:
„22. septembra ste na prelazu Evzoni ušli u Grčku, a ne mogu da nadjem pečat kada ste izašli. Pokušajte vi.“, rekao je.
Uzeo sam zbunjeno i počeo da listam. Istog trenutka mi je kao flešbek kroz glavu prošla slika te noći 2.10. kada smo prešli granične prelaze prema Srbiji, a niti jedan policajac nije našao za shodno da nam lupi pečat. Samo su sanjivo, ovlaš bacali pogled u putni dokument i odmahivali da prođemo. I listao sam pasoš znajući unapred da neću naći dokaz da smo napustili Grcku. Već se napravila guzva iza mene i ljudi su počeli da se domunđavaju. („Ko je ovaj… kasniće poletanje zbog njega“)
„Nije moja krivica, gospodine. Vaše kolege, lokalni policajci nisu postupili prema pravilu službe, verujte mi, 2. oktobra smo napustili Grčku supruga i ja“, kažem mu.
„Da li je ona sada sa vama?“
„Da, pored mene je.“
„Molim vas, dajte mi njen pasoš“.
Listao ga je. Naravno, znao sam da ne može naći to što traži. 3 minuta tišine…
Nekog poziva motorolom, ne razumem šta pričaju. Završava. Obraća mi se na engleskom.
„Žao mi je. Ne mogu vas pustiti da prođete. Pružite mi dokaz da ste napustili Grčku na legalan način“, rekao je.
Čoveče, pa ovo s*anje postaje ozbiljno. Uveravanja više nisu imala smisla.
„Gospodine, molim vas. Zaista nisam kriv za taj propust“, nastavio sam.
Ne vredi. Pola aviona ljudi iza mene gunđa. Stojim bespomoćno.
„Dokaz. Dajte mi dokaz“
Tog trena, kao da se nečeg setio, pogledao me značajno, i spustivši glavu niže ispod staklenog pulta, upita me: „Imate li u telefonu fotografije kojim mi možete dokazati da ste u tom periodu napustili Grčku?“
Nova nada me obasja. Podigoh prema njemu telefon i počeh mahnito da listam foto hronologiju od milion fotografija u galeriji. Biseri počeše da lete pred našim očima. Evo. Sve se vidi. Listam nadole… Listam. Sve dok mi ne izlete ova fotka iz Makedonije, nastala tokom povratka sa kasnog letovanja.
„Evo pogledajte. Negorci. Prdejci. Makedonija. To je to“.
Tražio je da otvorim info kako bismo videli datum – 2.10.2016.
„Verujem vam! U redu je“, okončao je desetominutnu agoniju koja je mogla završiti bogzna kako… ipak nije mi vraćao pasoš. Šta je sad?
„Kako više ne biste imali problema, vama i vašoj supruzi ću u pasošu upisati da ste 2.10.2016 na graničnom prelazu Evzoni napustili Grčku.“
„Hvala mnogo.. uf“
Dragi moji, sve je jasno. Tražite, insistirajte da vam prilikom svakog ulaska i izlaska u/iz zemlje u pasoš stave vidljiv pečat sa datumima. I slikajte se… svuda :)
Volim Negorce i Prdejce“, napisao je Vladimir na svom Fejsbuk profilu.