SUDAR MIŠLJENJA
Dva velika naučnika koja su proučavala ljudsku psihu – Frojd i Jung – intenzivno su sarađivali šest godina. Na kraju, razdvojilo ih je mimoilaženje u shvatanju prirode razvoja pojedinca, pa im ni nauka nije pomogla da prevaziđu razmirice.
Kada su se Karl Gustav Jung (1875-1961) i Sigmund Frojd (1856-1939) sastali prvi put, razgovarali su neprekidno trinaest sati. Od tada kreće njihova šestogodišnja plodna saradnja, koja je prekinuta različitim poimanjem ljudske prirode.
Neslaganje prekinulo saradnju: Sigmund Frojd i Karl Gustav Jung
Švajcarski psihijatar, psihoanalitičar i osnivač analitičke psihologije, Karl Gustav Jung nije bio samo izuzetna ličnost u oblasti psihijatrije gde je dao najviše doprinosa, već i u drugim disciplinama kao što su antropologija, arheologija i književnost. On je u obliku ključnih koncepata kao što su individuacija, arhetip, kolektivno nesvesno, sinhronicitet, ekstravertnost i introvertnost pružio svoju teoriju analitičke (kompleksne) psihilogije.
Jung je brzo postao značajni istraživač i naučnik u renomiranoj psihijatrijskoj klinici Burgholcli, inače delu Univerziteta u Cirihu. Radeći pod patronatom Eugena Bleulera, koji je bio ekspert u razumevanju mentalnih bolesti, Jung je bio u prilici da se poveže sa još jednim psihijatrom i svojevrsnim genijem psihološkog razumevanja ličnosti tog doba, Sigmundom Frojdom.
Prvi kontakt
Jung se po prvi put zainteresovao za psihijatriju dok je kao student čitao kopiju knjige “Psychopathia Sexualis” Ričarda fon Kraft-Ebinga. On je uspešno završio studije 1900. godine i krenuo u praksu na klinici Burgholcli. U jednom trenutku, njegov mentor Bleuler zamolio ga je da napiše prikaz Frojdove knjige “Tumačenje snova”. Ovo je bio inicijalni dodir koji je Jung imao sa nekim Frojdovim delom.
Do 1905. godine, Jung je postao viši lekar na klinici, a kasnije i predavač na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Cirihu. Psihologija je kao nauka u to doba tek počinjala da se razvija, pa je Jung shvatan kao jedan od talenata u toj oblasti, koji je imao kapacitet da proučava stvari na višem nivou. S druge strane, Sigmund Frojd je tražio nove saradnike za sebe, nekoga sa kim bi prirodno nadograđivao svoju tek zasnovanu psihoanalizu. Karl Gustav Jung se savršeno uklapao u ovaj okvir.
Kada je imao 30 godina, Jung je poslao svoja istraživanja Frojdu, koji je tada imao 50 godina. Nakon kraće prepiske, njih dvojica sastali su se prvi put 3. marta 1907. godine. Njihov prvi sastanak već je bio znak da će se iz saradnje dva genija izroditi nešto impresivno, budući da su razgovarali trinaest sati bez pauze. Šest meseci kasnije, Frojd je Jungu poslao zbirku svojih poslednjih eseja, što je dovelo do intenzivne saradnje dvojice naučnika narednih šest godina.
Oni su kontinuirano uticali jedan na drugog, podržavajući zajednički rad koji je svakodnevno sve više napredovao. Tokom 1909. godine, obojica su u pratnji mađarskog psihoanalitičara Šandora Ferencija otputovali u SAD. Tamo su prisustvovali važnoj konferenciji na Univerzitetu u Vorčesteru, koja je okupila veliki broj izuzetnih psihijatara, psihologa i neurologa. Ova konferencija imala je značaj, jer je zahvaljujući njoj i formalno bilo prihvaćeno učenje psihoanalize u Severnoj Americi.
Odnos između Junga i Frojda dalje je produbljen kada je Jung 1910. godine postao doživotni predsednik novoosnovane Međunarodne asocijacije psihoanalitičara. Jung je zauzeo ovu poziciju uz Frojdovu podršku, koji je Karla nazivao svojim usvojenim starijim sinom i naslednikom. Odnos između Frojda i Junga tekao je odlično sve do 1912. godine.
Razlaz
Prve napetosti među uglednim psihoanalitičarima javile su se kada je Jung počeo rad na “Psihologiji nesvesnog”. Svaki od njih dvojice imao je potpuno drugačije viđenje prirode libida, što ih je zauvek razdvojilo.
Za Frojda, lični razvoj pojedinca morao je biti uslovljen libidom, dok je Jung smatrao da seksualni razvoj nije ključni aspekt ljudskog razvitka. Umesto toga, Jung se usredsredio na “kolektivno nesvesno”, kao dela nesvesnog u kome su nastanjena sećanja, ideje i arhetipske slike koje osoba nasleđuje od predaka.
Za razliku od Frojda, Jung tvrdi da libido nije jedini odgovoran za formiranje ličnosti, već su po sredi neki drugi faktori. Kada je 1912. godine Jung objavio “Psihologiju nesvesnog”, neslaganja između njih kulminirala su definitivnim razdvajanjem. Ovaj razlaz je u velikoj meri uticao na njihov lični i profesionalni odnos. Svaki od njih smatrao je da onaj drugi nije bio u stanju da prizna da nije u pravu.
Jung je podneo ostavku na mesto predsedavajućeg u Međunarodnoj asocijaciji psihoanalitičara. Već prve godine po razdvajanju, obojica su doživela promene na profesionalnom planu. Jung je pretrpeo period “kreativne bolesti”, dok je Frojd istovremeno prolazio kroz period koji je on sam nazivao “neurastenijom i histerijom”.
Od 1906. do 1913. godine, Frojd i Jung su razmenili ukupno 360 pisama. Njihove prepiske su prvi put objavljene 1974. godine i one od tada ostaju večiti podsetnik ne samo na rani razvoj psihoanalize, već i na intenzivnu vezu dva genija, koja je započela prvim sastankom tokom kog su proveli 13 sati u razgovoru bez prekida.