ZAVESA
I dugo, dugo ne opažaju da se pred njihovim kućama, dok oni ponavljaju svoje uobičajene postupke, javlja nova, mlada zavesa; druge boje i kroja, na drugome mestu, ali opet zavesa.
Pet ljudi i dve mlade žene žive veoma dugo u susedstvu. Reč je o tri kuće. U jednoj živi siromašna porodica: otac sa sinom i ćerkom; u drugoj bogati vlasnik sa sinovcem i slugom, a u trećoj, maloj kući, prostitutka. Jednog dana dogodila im se sasvim neobična stvar.
Otac siromašne porodice je otkrio da je u njihovoj kući pod pragom ko zna kada zakopano zlato. Otada je sve pošlo naopako; umesto da ublaži bedu, starac je tajnu krio, a ćup zlata ljubomorno čuvao od sopstvene dece i od njega se odvajao samo kada je morao poslom na put. Jednom takvom prilikom bio je pokraden, ali trostruko.
U njegovom odsustvu pao je praznik, i sin, koji je osetio sva četiri vetra na kapi, rešio se da ostvari svoju davnašnju nameru. Naime, kurtizana iz susedstva mamila ga je ponekad sa prozora pokazujući mu kako može da sastavi bradavice svojih dojki, ali ga nije puštala sebi jer je bio siromah. Mladić se zaljubio i rešio da u očevom odsustvu proda kuću (mada mu je bilo jasno da će na taj način njegova sestra ostati bez miraza) i dobije najzad kurtizanu, za kojom je tako dugo žudeo. Pozvao je na prazničnu gozbu bogatog suseda s njegovim sinovcem i bogatašu, koji je i svoje ime jednom prilikom pojeo, toliko je bio proždrljiv, ponudio usred večere da kupi kuću i ne sanjajući da tako ustupa i ogromno bogatstvo skriveno pod pragom. Bogataš je odmah procenio da će preko kuće doći i do mlade susedove kćeri, koja ostavši bez miraza neće moći da bira mladoženju, nego će morati da pođe za prvu priliku koja se ukaže, a to će biti i njegova prilika da je zaprosi. Dok je razgovor tekao preko večere i vina, dogodile su se dve važne stvari. Bogatašev sluga, za kojeg se pričalo da je tako vešto čeljade da bi i čoveku što trči mogao ukrasti cipelu, spotakao se o prag susedove kuće, izgubio konduru i tražeći je našao pod pragom zakopan ćup zlata i, naravno, odmah ga odneo. Sinovac bogatašev, mlad čovek nenaviknut na vino, opio se od prvih čaša i pošto su mu ujakovi razgovori dodijavali, krenuo u drugu odaju da se malo odmori. U tesnom prolazu slučajno je naleteo na susedovu kćer – kopče zarukavlja su im se zakačile, pokušao je da ih rastavi, ali umesto toga razderao je košulju devojci, nespretno pao zajedno s njom na pod i silovao je u tren oka. Sve je bilo tako brzo svršeno da je ona i ne shvativši kako valja šta se zapravo dogodilo, i da je već na putu da zatrudni, skočila i uplakana pobegla u svoju sobu. Završetak tog događaja nije promakao devojčinom bratu i on je sa sabljom u ruci poleteo za mladićem u noć.
Naoružani fenjerima i sabljama dva protivnika išla su ulicom jedan prema drugom. Jedan od njih najednom se zaustavio, zabo sablju u zemlju, o sablju okačio fenjer, a sam se sklonio u stranu s namerom da napadne s leđa. Drugi protivnik, videlo se, stajao je s fenjerom u ruci neodlučan nekoliko koraka dalje, ne mogući da razabere u tmini šta smera neprijatelj i zašto stoji. U tom trenutku na sasvim neočekivanom mestu, protivnici su se sudarili leđima u mraku goloruki, daleko od mačeva i fenjera koje su obojica prepredeno ostavili zabodene nasred ulice. U prvi mah užasno uzajamno prestrašeni, došli su potom k sebi i prepoznali se: jedno je bio stari siromašak, koji se upravo vratio s puta i zamenio sina, a drugo sluga vetropir, koji je došao kao odmena polupijanog sinovca gospodarevog. Sluga je dobio ćušku, ali je ubrzo nastao strahovit lelek u siromaškovom domu kada se otkrilo da je trostruko poharan; da nema tapije od kuće, da nema više miraza i ugleda njegove kćeri i da nema ćupa zlata pod pragom.
Sve se razrešilo tek sutradan, kada je stari žderonja ustupio svom sinovcu pravo na kupljenu kuću i na ruku već trudne devojke, sin dobio svoju prostitutku, a sluga još jednu ćušku i vratio ćup zlata starcu…
Taj komplikovani događaj nije se, međutim, završio na ovome. Grupi suseda on se dešava ponovo i to bezbroj puta, kao što se bezbroj puta smenjuju oko njih godišnja doba: jesen, leto, proleće i zima. Pet ljudi i dve mlade žene u različita vremena i svaki put drugačije odeveni, ali u isto doba dana, doživljavaju ponovo svoju istoriju: otac krije zlato i putuje, sin prodaje kuću zbog prostitutke, mladi sused pijan siluje devojku, njegov stric kupuje kuću, sluga krade ćup zlata, bori se sabljom na već poznati način, itd. I retko kad neko od njih (najdalekovidiji) oseti neku malu glad duboko u sebi kao bol. Sve to traje već godinama kada susedi jednoga dana sasvim slučajno otkrivaju neobičnu zavesu u blizini svojih kuća. Kroz tu zavesu oni osećaju miris gradske svetine koja se tiska za njom i tokom uobičajenih zbivanja, naziru kroz pomrčinu kada zavese privremeno nestaje, različite ljude iz jednog pa iz drugog i trećeg grada, koji se radoznalo okupljaju i guraju da vide šta će se dogoditi u njihovim domovima.
Pet ljudi i dve mlade žene malo-pomalo opažaju da se miris, koji dopire kroz zavesu i širi iz grada, s vremenom menja. Oni primećuju da svetina koja ih gleda sa trga postepeno zamenjuje odeću, na drugi način češlja kosu, nosi drugačije brkove i pušta dvoroge brade; da govori na jednom jeziku koji se sve manje razume; da ne zviždi i ne dobacuje više na isti način i u istim trenucima kao pre. Prolaze godine i stoleća, menjaju se već i lica i njihova imena su sasvim drugačija i nerazumljiva. Čak i ptice, koje gomila nosi na alkama minđuša, pevaju neke nove pesme. A potom nestaje ptica, pa nestaje i minđuša s alkama. Pet ljudi i dve mlade žene osećaju da su svakoga trenutka sve usamljeniji, sve neobičniji i da se ono, što im se svaki put na isti način ponovo događa, s one strane zavese ne shvata više onako kao ranije. Oni najzad pogađaju da zaostaju za drugima u vreme dok je zavesa spuštena. To zaostajanje je toliko, da ih hvata užas. Oni su očajni i u jednom trenutku kada njihov strah dostiže vrhunac, oni kidišu na zavesu, komadaju je i proždiru.
Potom, oni su i dalje sudeonici u istim onim zbivanjima, koja im se događaju kao i ranije, ali istoga časa pošto je zavesa rastrgnuta, oni zbacuju svoju odeću, menjaju imena, oni se izjednačuju s onima s druge strane zavese, bratime se sa njima, progovaraju njihovim jezikom, odevaju se u njihove kostime i počinju opet da razumevaju svetinu koja se tiska oko njih. I dugo, dugo ne opažaju da se pred njihovim kućama, dok oni ponavljaju svoje uobičajene postupke, javlja nova, mlada zavesa; druge boje i kroja, na drugome mestu, ali opet zavesa. I nemaju pojma kakvim sve neobičnim imenima svet s one strane zavese naziva to što im se dešava, i da ni njemu nije poznato koja je prava strana te pregrade.
Ni jedni ni drugi ne znaju da je između njih gvozdena zavesa.