ŽENA SELJANKA
Kuća ne stoji na zemlji
Nego na plećima žene –
Izreka je poznata, stara,
Za vrednoću seljanke
Nema dovoljno ni reči ni para.
Ona je kućni stub,
Domaćica i proizvođač,
Njen je šporet i frižider,
Korito i mašina za pranje,
Njena je freza i motika,
Traktor i oranje.
Šta bi vinograd bez njenog milovanja
I ko bi kalem na zemlju ređ’o nežno
Kao majka dete u kolevku,
Ko bi bez nje sejao i žnjeo,
Plodove brao i uživao.
Kaži seljanko kakve te muke more:
Da li je njiva okopana,
Da li se stoka dobro hrani,
Da li hleb narasta u naćvama
I hoće li ručak biti gotov
U rano jutro pre svitanja.
A kada te sneg odvoji od njiva
Nahrani stoku i sedni,
Pa heklaj, pleti i vezi
Najlepše snove budućnosti.
Ženo seljanko,
Rumenilo zore ti na obrazima,
Mamiš mirisom rascvetale livade
A dobrota, čistota i poštenje
Skrivaju ti žuljevite dlanove.