INTERESANTNO O DIKTATORU
Zanimljive činjenice i stvari o Staljinu govore da je u mladosti malo falilo da postane sveštenik. Između ostalih nepoznanica o nekadašnjem sovjetskom vođi jeste i nadimak iz detinjstva, koji je za njega bio veoma traumatičan.
Josif Visarionovič Staljin (1878-1953) vladao je Sovjetskim Savezom skoro tri decenije. On je tokom svoje vladavine transformisao društvo od uglavnom poljoprivrednog do industrijskog, vodio je zemlju tokom Drugog svetskog rata i pomogao pobedi nad nacističkom Nemačkom, što je Sovjetski Savez pretvorilo u supersilu koja je mogla da stane rame uz rame sa SAD.
Međutim, javna je tajna da je sovjetski lider imao i tamnu stranu koja se manifestovala u bezbrojnim hapšenjima, progonima, deportacijama i istrebljenjima, što mu je donelo reputaciju jednog od najokrutnijih lidera u modernoj istoriji.
Ovih 5 činjenica o Staljinu su manje poznate, a neke od njih procurele su tek posle njegove smrti.
U detinjstvu su ga zvali „rošavi“
Tokom ranog detinjstva, budući sovjetski lider je preležao male boginje, ali je ova bolest ostavila večitog traga na njegovom licu. Deca kao deca, nemilosrdna kakva jesu, iskoristila su ovo da ga nazovu pogrdnim nadimkom – „rošavi“.
Ovaj nadimak ostao mu je tokom celog detinjstva i kako se čini, na njega je ostavio trajnu traumu koja se mogla pročitati i na određenim fotografijama, gde su ožiljci na njegovom licu naknadno brisani.
Mogao je da postane sveštenik
Zaista je teško zamisliti da je veliki arhitekta komunizma ikada bio u prilici da bude sveštenik, ali je, verovali ili ne, Staljin bio na dobrom putu da postane lice pod mantijom. Bio je pametan i uzoran učenik, pa je zbog toga dobio stipendiju da studira teologiju u Tbilisiju.
Međutim, on nikada nije diplomirao, jer je bio izbačen zbog čitanja zabranjenih knjiga, a kako je i sam kasnije tvrdio, zbog njegovog nastojanja da preobrati svoje kolege i poduči ih marksizmu.
Lenjin hteo da ga skloni sa mesta generalnog sekretara KP
Vladimir Iljič Lenjin bio je taj koji je pomogao Staljinu da dosegne poziciju generalnog sekretara Komunističke partije SSSR-a 1922. godine. Nedugo nakon Staljinovog imenovanja u funkciju generalnog sekretara, Lenjin je postao veoma zabrinut zbog njegove rastuće moći. Štaviše, on i u svom već poznatom testamentu preporučuje uklanjanje Staljina sa mesta generalnog sekretara, pozivajući visoke članove Partije da iz svojih redova imenuju nekoga „ko se razlikuje od Staljina“ i ko je „tolerantniji, lojalniji, ljubazniji i ima više razumevanja za svoje partijske drugove“.
Ipak, dok je Lenjinov testament bio predstavljen Centralnom komitetu Komunističke partije, Staljin je već isuviše bio jak da bi te reči imale bilo kakav efekat.
Navodno je odbio nagodbu sa Nemcima da spase sina Jakova
Najstariji Staljinov sin Jakov je 1941. godine bio zarobljen od strane Nemaca u blizini Smolenska. Neprijateljske snage su ga odvele u koncentracioni logor, ali je kasnije, navodno, ponuđeno njegovo puštanje na slobodu u zamenu za zarobljenog feldmaršala Fridriha Paulusa.
Staljin je odbio ovu nemačku ponudu, navodeći da on ne bi da „razmenjuje vojnika za feldmaršala“. Teško je reći da li je ova priča istinita, jer je 1943. godine Jakov umro u koncentracionom logoru Zahsenhauzen u severoistočnoj Nemačkoj.
Bio je veliki zaljubljenik u film
Staljin je, kao i Josip Broz Tito, bio veliki ljubitelj filmova i voleo da ih gleda u svom privatnom bioskopu u Kremlju. Zanimljivo je da je uživao gledajući strane filmove, uključujući vesterne, iako je s druge strane prezirao jednog od najvećih zapadnih filmskih zvezda ovog žanra Džona Vejna, koji je javno ispoljavao svoje antikomunističke stavove.
Staljin je takođe veoma voleo filmove Čarlija Čaplina i avanture Tarzana, dok je njegov apsolutni favorit bio film „Volga, Volga“ Grigorija Aleksandrova iz 1938. godine, koji je gledao iznova i iznova.