PRAZNIK PRŠUTE
Sajam suhomesnatih proizvoda, popularna „Pršutijada“ održava se od 10. do 12. februara u porti crkve Svetog Proroka Ilije u Mačkatu. U susret Pršutijadi, objavljujemo kratku priču o ovom poznatom pršutarskom selu, autorke Tatjane Krpović.
U petak, 10. februar u 11 časova počinje svečano otvaranje 17. po redu sajma uz trubački orkestar i kulturno umetnički program u izvođenju dece OŠ „Milivoje Borović“ Mačkat. U subotu, u isto vreme, predviđen je nastup izvornih pevačkih grupa, dok će u nedelju u 15 sati biti organizovano izvlačenje dobitnika nagradne igre. Sajam se zatvara tog dana u 18 sati.
Po svojoj masovnosti i geografskom poreklu posetilaca, “Pršutijada” spada u red nacionalnih manifestacija koju poseti preko 10.000 posetilaca iz čitave zemlje.
Ona je po svom sadržaju privredna, ali zbog toga što se izlaže nešto karakteristično za gastronomiju ovog kraja predstavlja i etnografsku manifestaciju. Pored izlaganja i prodaje suvomesnatih proizvoda, propratni program čine predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program, što je komplementarno osnovnom sadržaju.
Organizaciju ovogodišnje regionalne manifestacije 17. Sajam suvomesnatih proizvoda u Mačkatu “Pršutijada 2017” će podržati Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj (SWG) u Jugoistočnoj Evropi u okviru Projekta „Podrška regionalnoj saradnji i izbalansiranom teritorijalnom razvoju zemalja Zapadnog Balkana u procesu približavanja evropskim integracijama“ uz finansijsku pomoć Evropske Unije.
Dobrodošli u carstvo ukusa!
Priča o Mačkatu
Beše to davno… Ljudi su pričali da je to bilo 1885. godine. Možda, i pre. Niko ne zna tačno.
Negde iz Hercegovine, dođe neki čovek, dok mu je u venama igralo Gluvo kolo, u džepu suknenog kaputa nosio je parče pršute.
Pršuta je mirisala na opori hercegovački kamen, smokve i dim borovih iglica. Ljudima se dopade.
Nauči ih da prave pršutu i da dime u vajtima na lipi, hrastu, u kojima je tinjala duša slovenskih predaka.
Vetar je čarlijao uz mirise soli i vetrova negde sa severa i pravili ružu vetrova.
Plavičaste reke su prolazile pored livada, na kojima je mirisalo cveće i začinsko bilje. Bela stada su pasla.
Pršuta, kad se preseče, u njoj se videlo srce domaćina, rad i trud.
Ovde, gde su reči kao kamen i mač. Čovek sagradi u svom srcu dom, pronađe ljubav i prijatelja za čitav život.
Priča se proširi. Počeše u ovo mesto, na raskrnici puteva, da čaje karavani sa sve četri strane sveta u karavansarajima.
Čula se i pesma:
„Jer užička pršuta i kleka,
bolje leče od svakog leka“
Priča krenu po dalekom svetu i gorkom Balkanu. Da ovde uvek bude mesto gde ljudi dolaze zbog zabave i odmora. Da probaju kao lek pršutu i jedu lepinju sa pretopom. Ovde, gde duša miriše na bosiljak i tamjan.
Iako jednom dođeš, poželiš da ostaneš ceo život.
Dragi naši gosti, dobro došli u Kuću od pršute. Nek Vam sve bude zdravo i veselo! Gde se ove godine sreli, tako i iduće, sve dok se srpsko ime čuje.
Srećna Vam, domaćini, 17. Pršutijada!