VRSTE KOJIMA SE VRAĆAMO
Pošto je jabuka proglašena za najviše prskano voće na našim prostorima, sve veći broj ljudi počinje da se interesuje za domaće sorte jabuka koje se ne prskaju. Postoje brojne autohtone sorte jabuka koje smo zaboravili, a kojima polako počinjemo da se vraćamo.
Da li ste se ikada pitali koje su to dobre stare domaće sorte jabuka?
Kada su stare sorte jabuka u pitanju, u ovom članku ćemo pomenuti neke od najznačajnijih, a to su: petrovača, kožara, kolačara, budimka, senabija i zelenika.
Ukoliko ste i vi zainteresovani za stare sorte jabuka, sadnice možete nabaviti po veoma povoljnim cenama. Njihova prodaja se obavlja putem malih i velikih rasadnika u našoj zemlji.
Petrovača
Poznata još i kao Petrovka, jabuka Petrovača jeste najranija autohtona letnja jabuka koja sazreva krajem juna i početkom jula meseca (oko Petrovdana), pa je logično otkud ovakvo ime. Njeno stablo je umereno bujno, a krošnja okruglasta. Postoje crvena i bela potrovača, sa razlikom u veličini ploda i boji pokožice. Kada je u pitanju jabuka petrovača, pokožica joj je tanka, žute ili crvene boje, dok joj je meso sočno i slatko.
Kožara
Za ovu vrstu jabuke se smatra da vodi poreklo iz Francuske i da je kod nas zapravo odomaćena sorta. Jabuka kožara sazreva krajem septembra do početkom oktobra, a odlikuje se posebnom aromom i ukusom. Karakteriše je krupan plod, okruglasto-pljosnatog oblika, sa izraženom hrapavom pokožicom, dok joj je meso zelenkasto belo, sočno i osvežavajuće. Ako želite da uzgajate domaće sorte jabuka koje se ne prskaju, ovo je odličan izbor, budući da je kožara otporna na većinu biljnih bolesti i može da se gaji bez zaštite. Ova sorta jabuka je idealna i za organsku proizvodnju.
Kolačara
Poznata još i kao Pogačara, mačvanska i šumadijska jabuka Kolačara se odlikuje visokim kvalitetom. U grupu kolačara spada i još jedna zanimljiva sorta koja je takođe izvrsna u pogledu kvaliteta i trajnosti, a koja je prisutna u Malom Zvorniku pod imenom slatka kolađuša ili jelifalme.
Kolačara je odomaćena sorta čije poreklo nije poznato. Početkom 20. veka je bila među najviše rasprostranjenim sortama jabuka kod nas, a danas je vrlo retka. Plodovi su joj sitniji ili krupniji, oblika pljosnatog, pogačastog. Pokožica joj je tanka i čvrsta, sa izraženim crvenim prugama, dok joj je meso kiselkasto osvežavajuće. Jabuka kolačara sazreva krajem oktobra i posle toga. Njeni plodovi su stajanjem sve ukusniji. Ukoliko želite da uzgajate ovu domaću sortu jabuka, morate znati da je Kolačara inače osetljiva na čađavu krastavost.
Budimka
Jabuka Budimka ili Đula se nekada uzgajala na području Starog Vlaha, i to mnogo ranije nego što je stanovništvo dotičnog područja imalo dodira sa Ugarskom, tj. gradom Budimom. Ova autohtona sorta jabuka se prvo gajila na manastirskim imanjima, a kasnije i po celom kraju. Jabuka Budimka jeste stara odomaćena sorta, koja se odlikuje usko-piramidalnom krunom. Plod joj je loptasto-kolačastog oblika, pokožica je zelenkasto-žuta, a meso beličasto i čvrsto. Sazreva sredinom oktobra. Umereno je otporna na uzročnika pepelnice (Podosphaera leucotricha) i čađave krastavosti (Venturia inaequalis). Čuveni su klon Gradac i klon Arilje.
Senabija
Jabuka senabija je jedna od onih koju smatraju omiljenom kod nas. Gajila se na našim prostorima pre nego što su Turci došli na Balkan, kada je bila poznata kao Momica, a Turci su je potom nazvali Senabija (Zenobija ili Sejnebi je u Turskoj bilo omiljeno žensko ime). Ovo je stara domaća sorta koja je poznata u jugozapadnim krajevima Srbije, i nekada je bila prisutna na celom Balkanu. Jabuka senabija se bere u prvoj polovini oktobra. Boja pokožice plodova je svetlo-zelena, a meso belo, sočno i slatko. Ova sorta jabuka je otporna na mraz, sušu, biljne bolesti – pa je veoma pogodna za organsku proizvodnju.
Zelenika
Kada su autohtone sorte jabuka nepoznatog porekla u pitanju, valja pomenuti i čuvenu zeleniku. Ova sorta je ranije bila vrlo zastupljena širom naše zemlje, dok je danas retka. Jabuka Zelenika ima krupan ili vrlo krupan plod okruglasto-pljosnatog oblika, svetlo-zelene boje, dok joj je meso čvrsto, sočno, prijatno kiselkastog ukusa. Sazreva u oktobru. Vrlo je otporna na uzročnika pepelnice (Podosphaera leucotricha).
Izvor: Sadnja.com