NAVIKA KAO UVREDA GOSPODA
Kao bogoliko biće, čovek je jedini obdaren darom reči i jedini ima sposobnost da proslavlja Boga, ne samo svim silama svoje duše nego i rečju. Psovanje predstavlja užasnu zloupotrebu tog dara.
Čovek je stvoren po liku i podobiju Božjem i uznesen je na veliku visinu iznad svih beslovesnih stvorova zemnih. Psovanjem čovek gubi dostojanstvo svoje bogolikosti i postaje gori od svakog stvorenja. Težina greha u psovanju povećana je i time što se kroz njega unižava hrišćansko dostojanstvo.
O tom dostojanstvu svedoči nam tajna miropomazanja, koja je izvršena nad svakim Hrišćaninom posle krštenja. Tada su svi delovi našeg tela bili pomazani svetim Mirom i kroz njega bili su posvećeni blagodaću svetog Duha, u skladu sa biblijskom zapovešću:
“Budite sveti, jer sam ja svet, Gospod Bog vaš“. (Levit 19,2; 1 Petr. 1,15 16).
Pored ostalih delova tela pomazana su i usta, nema sumnje, da bi i ona bila posvećena. Usta i jezik su izvor reči, znači pečatom Svetog Duha osvećen je dar reči, kada su bila miropomazana usta. Dar reči treba da bude upotrebljen u slavu Božju i na korist bližnjih.
Zato je veliki greh na onima koji umesto da proslavljaju Boga i da poučavaju svoje bližnje, psuju. I strašno je kada iz “istih usta izlazi i blagoslov i pslovanje (prokletstvo)” (Jakov 3,10).
Blagodat osvećenja daje se ustima i jeziku ne samo kroz tajnu miropomazanja, nego i kroz tajnu svetog Pričešća, Telom i Krvlju Hrista, kroz celivanje svetog Evanđelja, svetih ikona, svetih moštiju kao i kroz izgovaranje molitava i glasno čitanje Svetog Pisma. Imajući u vidu toliko osvećenje naših usta putem dodira sa svetinjom možemo zamisliti koliku uvredu mi nanosimo Gospodu Bogu kada naša osvećena usta skrnavimo nepristojnim rečima i bogohulnim psovkama.
Navika psovanja ukazuje na nečistoću srca, na pokvarenost mašte i na trulost duše u psovača koja ne samo da škodi onome koji psuje, nego i širi tu zarazu i na druge koji čuju te psovke. Stoga mi Hrišćani ne bi trebalo da prljamo svoj jezik sramnim rečima.
Treba da pamtimo reči apostola “Vi ste hram Božiji” i “Duh Božiji živi u vama”. Zato ne bi trebalo da svojim psovkama vređamo svetog Duha, da ne budemo robovi greha, jer je rečeno: “nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta tvojih” (Ef. 4,29).
Mora da se šalite, malo razbibrige u ovo sumorno vreme, jer ako je ovo istina onda više nema pravih hrišćana. Ili je to sve Božija volja, kao i sve ostalo.
Razbribrige?
Tako vi gledate na psovanje?
Ne psujem vise. Psovao sam kao kocijas i onda mi je brat rekao da ne psujem da nije lepo i objasnio mi je sta je i kako je. Najbolje je da vidite kako englezi kazu psovanje kod njih preneseno znaci proklinjanje. Lepo kaze poslovica idu seljak i VO i kisa pljusti a seljak psuje a Vo ne psuje, da li mislite da je Volu lakse ne nije . Tesko je promeniti se ja sam posle 2 godine uspeo da prestanem da psujem. Sve mozete da ucinite jeste tesko i zahteva borbu prvenstveno samih sa sobom. Lako je prestati ali sledeci korak je prestati osudjivati one koji psuju. To Vam posle dodje jos veci problem ali se i to covek navike, zle usi lose cuju, a dobre uvek dobro. Dosta je kolega smanjilo psovanje i drago mi je zbog toga.
Svaki put pocinje jednim korakom malo po malo i uspecete doci do kraja puta. Sve najbolje i svako dobro od Gospoda Vam zelim svima