PRONAĐENA PESMA
U spomen na ponornog Disa
Pronašla sam jutros Pesmu jednu ja,
Pesmu zaturenu, zaboravljenu, stranu
Ko zna kad sazdanu, u kom času sna…
Al’ pronašla sam jutros pesmu ovu ja
Pa mi se radost iz sna preliva.
I neki smiraj po duši se prosu
Jer tu je slika njene harmonije
Za koju ne znam da zbila se tad
Kad sebe celu susretoh na čas.
A trag njen stoji, svedoči mir
Što rodio je ritam svoj, misli spoj
Kad sklopila sam pesmu novu ja.
A bilo je bolnih gubitka kad
Zaboravljala sam, gušila Pesmu svoju ja
Kad davila me tužna melodija
Ispuštene pesme, neuhvaćenog daha
Trenutnog sklada misli i sveta
Kad tako lako odrekoh se cveta
Sopstvenih zrenja, rađanja duha.
No, ništa ne nestaje na fresci svemira
Što rodilo se, već traje
I vraća sa stazom sna
Kad smirenog bića zatreperi lira,
Šapće mi Pesma što nađoh je ja.
..Ali zaista nista ne nestaje na fresci svemira/sto rodilo se, vec traje/i vraca se stazom sna….predivno …jednostavno tako lepo receno i mnogo toga kazano. Cestitke dragoj Milici Lilic.
Podseti me na nešto: Zaboravih pesmu jednu ja…