“PRINC PROTUVA”
Amedeo Modiljani (1884-1920) se smatra jednim od najznačajnijih italijanskih slikara 20. veka. Krajnje neobičan u svoje doba, slavan je postao po završetku svog devijantnog života, kom se predao svojevoljno, iako je mogao da bira sasvim drugi put.
Kao što to obično biva, u vreme kada vrhunski umetnici žive i stvaraju, oni su neshvaćeni, potcenjeni i skončavaju u velikoj bedi. Ovakav životni scenario nije obišao ni čuvenog Amedea Modiljanija, čiji poseban stil slikanja pretežno erotskih aktova i portreta žena izduženih lica nije nailazio na razumevanje njegovih savremenika. Umetnička su mu dela dostizala milionske cifre još od 30-ih godina prošlog veka, ali Modiljani tada nije bio među živima.
Kovač sopstvene nesreće: Amedeo Modiljani (1884-1920)
Rođen 1884. godine u porodici bogatih jevrejskih privrednika, Modiljani je ispoljavao talenat za crtanje i slikanje još dok je bio dete. Iako je njegova majka smatrala da će umetnička karijera ometati njegove redovne studije, ona ga je zdušno podržavala i pomogla da slikanje upiše kod Guljelma Mikelija, jednog od najboljih italijanskih slikara tog doba.
Ekstremni devijant
Modiljani je definisao svoj specifičan stil čim se preselio u Pariz 1906. godine. Odmah po preseljenju, on je potpao pod uticaj pokreta avangardne i „dekintiranih“ pariskih umetnika, koji su živeli boemskim načinom života i prezirali upadljivi svet buržoazije.
Zbog ovakvog izuzetnog uticaja, dobrostojeći Modiljani odrekao se svojih korena i izabrao da živi u siromaštvu do kraja svog života.
A njegov život u Parizu sastojao se od kontinuiranog alkoholisanog stanja i hronične zavisnosti. Bio je poznat po tome da je pušio ogromne količine hašiša i nalivao se absintom nedeljama zaredom. Pariska boemska zajednica nadenula mu je ime “Princ protuva”, jer je njegova devijantnost bila ekstremna za to doba. Znao je da se pred svetinom skine do gole kože i grubo izvređa imućne Parižane.
Iako se ponašao krajnje autodestruktivno, mnogi likovni kritičari tvrdili su da su alkohol i zloupotreba supstanci odigrali ključnu ulogu u njegovoj umetničkoj transformaciji. Tumačenja njegovog specifičnog stila išla su dotle da su neki teoretičari smatrali da se Modiljanijeva umetnost upravo razvila pod uticajem alkohola i droge, a da bi on ostao prilično osrednji umetnik da svega toga u njegovom životu nije bilo.
Bolje alkoholičar nego bolesnik
Modiljani je živeo ekstremnim boemskim životom, koji je iskoristio i da prikrije svoju najveću tajnu.
Naime, on se sa 16 godina razboleo od tuberkuloze, a sa preseljenjem u Pariz krio je simptome ove bolesti, tvrdeći da su oni zapravo rezultat zloupotrebe alkohola.
U to vreme, iako su alkoholičari bili smatrani totalnim autsajderima u društvu, alkoholizam se i dalje smatrao društveno prihvatljivim, dok je s druge strane, svaka teška bolest smatrana stigmom i životnom kaznom. Ova vrednosna podeljenost između prihvatljivog alkoholizma i neprihvatljive tuberkuloze prisilno ga je oterala u izolaciju i destrukciju.
Nesrećan život Amedea Modiljanija nije mogao da potraje dugo. Podlegao je bolesti 24. januara 1920. godine kada mu je bilo nepunih trideset i šest.
Umro je bez prebijenog franka, ostavivši bezvremeno nasleđe izuzetnih slika, koje ga je kasnije svrstalo u red najvećih umetnika prošlog veka.
U velikoj tuzi, Modiljani je ostavio iza sebe suprugu Žanu Ebutern, koji je bila izbezumljena zbog gubitka toliko da se sutradan po njegovoj smrti i sama bacila kroz prozor sa petog sprata, ubivši i sebe i njihovo nerođeno dete.