JEDNOSTAVNA I UNIVERZALNA
Od davnina je služila kao stolnjak, piknik prostirka ili kabanica, ali se mušema danas koristi i za pokrivanje plastenika, pa čak i kao modni detalj!
Nekada je proizvodnja materijala, koji bi u isto vreme bili i otporni i funkcionalni, a pritom i jeftini, bila nezamisliva. U eri koja se prethodila industrijskoj revoluciji standardni materijali bili su prirodni, a koristili su se pamuk, koža, lan…
Niko nije mogao da pomisli da će vreme koje će uslediti napraviti pomak i uspeti da na scenu postavi materijal koji je sve ovo, a možda i više od toga.
Kako je koža bila skupa, čak veoma skupa kada bi se naručivala u velikim komadima, moralo je da se osmisli rešenje koje bi kako odeću, tako i materijal za propratne životne aktivnosti učinilo povoljnijim. Koristeći se emajliranim materijalima i materijalima koji su premazivani lanenim uljem, utabala se staza epohi koja će uslediti i na presto povoljnih tkanina i materijala dovesti njeno veličanstvo mušemu. Mušema se koristila kao spoljni pokrov za prtljag, umesto kabanice, za pokrivanje stvari od vrednosti, a na značaju joj je pridodavala vodootpornost.
Proizvodnja mušema nekada i sada
Kuvano laneno ulje kojim se doprinosilo nepropustivosti materijala dobijalo se dugim ključanjem lanenog ulja i određenih metalnih soli. Ovaj materijal bio je dragocen jer je njime promenjena čitava filozofija proizvodnje. U današnje vreme, stvari su se poprilično promenile. Ovako dobijeno laneno ulje nekada je bilo toksično. Današnji materijali koji služe za pravljenje mušema su manje toksični, ali su, nažalost, i dosta manje pogodni za pravljenje mušema. Ipak, praksa da se koriste prvobitni materijali je iskorenjena, pa je danas, iako duži, put do krajnjeg proizvoda makar zdraviji. Korišćenje mešavina soli od mangana i olova doprinosi koloritu koji mušeme danas prirodno dobijaju. Naravno, mušeme se često boje naknadno ili se na njih štampaju određene aplikacije. Ova praksa je vrlo česta kada je reč o mušemama za piknike i o onim koje menjaju stolnjake.
Prvobitne mušeme su bile elastičnije, a da bi se postigao takav efekat koristili su se posebni materijali poput želatina, dobijenog od životinja. Laneno ulje je oksidovalo i na taj način su se dobijale višeslojne mušeme koje su bile znatno otpornije. Nepredviđeni hemijski procesi koji bi dovodili do uništenja tkanina sprečavani su tako što se na njih stavljao vosak. Današnja proizvodnja mušema načelno se razlikuje od prvobitne, jer je proces manufakture sveden na minimum, i mušema se proizvodi izjedna, bez koraka koji traju danima, a nekad i mesecima.
Ovo sigurno niste znali…
Kada bi se postavilo pitanje ko je izumeo mušemu, odgovor ne bi mogao da bude jedinstven. Naime, za izumitelja mušeme ne uzima se niko konkretno jer je reč o čitavom procesu i nizu izuma. Ipak, vreme koje se uzima za početak proizvodnje ovog materijala mogao bi biti osamnaesti vek.
Mušemu možemo praviti i sami, imajući u vidu da se spajanjem lanenog ulja (koje nema baš inspirativan miris) i tkanine, možemo dobiti materijal sličan onome koji danas koristimo umesto stolnjaka. Mada, ako ne želite dugačak proces, ne pokušavajte.
Najveći broj mušema u današnje vreme se proizvodi u Meksiku. Tone ovog materijala se izvoze i koriste u različite svrhe. Najčešća upotreba jeste pravljenje stolnjaka, piknik prostirki i kabanica, a mušeme se koriste i za pokrivanje plastenika, pa čak i kao modni detalji.