Biblioteka na Kosančićevom vencu stradala je zbog požara, a ne u bombardovanju?!

DRUGA VERZIJA DOGAĐAJA

Srušena Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu postala je simbol bombardovanja Beograda 1941. godine, ali ne postoje dokazi da su napad na ovaj civilni cilj izveli nacistički bombarderi. Stradanje ovog zdanja desilo se tako što je na tavanu izbio požar, koji je napravio nemerljivu štetu.

Očevici i komšije primetili su da nešto gori na tavanu, ali u zgradu nisu mogli da uđu jer je bila zaključana. Portir je spustio železne šipke prethodne večeri i u nedelju ujutru nije došao da otključa.

Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine – fotografija Vladimira Benčića

Prema ovoj verziji razvoja događaja, Narodnu biblioteku na Kosančićevom vencu 6. aprila 1941. godine nije pogodila neka bomba iz nacistickih aviona, već jedan zapaljivi fosforni štapić koji je na tavanu tinjao više od četiri sata dok se nije razbuktao.

Nijedna druga zgrada na Kosančićevom vencu nije izgorela tog dana niti je bila gađana avionskim bombama. Kontejner koji je nosio fosforne štapiće razbacivao ih je na velikoj visini, a sadržavao je više stotina komada. Cilj bombardera „Luftvafe“ su bile vojne kasarne na obližnjem polju kalemegdanskog Donjeg grada, koji je kompletno bio vojna zona i zatvoren za civile još od 1932. godine, a vetar je doneo jedan jedini štapić, od stotinu, koji nije mogao da se ugasi, iako ga je bilo dovoljno samo zatrpati zemljom ili rukama. Jednostavno, biblioteka je bila zaključana i nije moglo da mu se priđe.

Svi ovi navodi ne umanjuju nacistički zločin razaranja Beograda, ali biblioteka nije bila namerno odabran cilj.

Takođe, istorija nije zabeležila navodni zapisnik sa saslušanja nemačkog predvodnika bombardovanja Beograda Aleksandra Lera gde on tvrdi da je biblioteka bila cilj, na koji se pozivaju zagovornici teorije o smišljenom uništenju „srpske kulture“. Jer, u tom slučaju bi je zasulo mnoštvo bombi i odmah sravnilo do temelja, a ne jedan fosforni štapić duzine 50 centimetara i to tek u trećem napadu tog dana.

Osim toga, za 6. april 1941. godine je vezana još jedna istorijska činjenica, a to je da ne postoji nijedan snimljen film tog bombardovanja. Jedan te isti film koji se već nekoliko decenija prikazuje kao ilustracija tog razaranja, i na kome se vide zgrade na Terazijama u plamenu, kao i ruševine po centru Beograda, snimljen je tokom drugog anglo-američkog bombardovanja nemačkih ciljeva u Beogradu aprila 1944. godine.

Preuzeto sa Fejsbuk profila Baneta Gajića