NA DRUGOJ ADRESI
Po kamenitoj kaldrmi,
zveče koraci moji,
pogled šara izloge,
i čežnjom nebo boji.
Probijaju se sunčevi zraci,
kroz krošnjasto drveće,
stisle se kuće sa balkonima,
obojene k’o raznobojno cveće.
Krivudaju ulice gradske,
sa jedne na drugu stranu,
sandale stežu noge
osluškujem sebe samu.
Poneka sirena zasvira
i srce mi patnjom sledi,
na raskrsnici stara kuća,
a uspomena moja ne bledi.
Živeo je on nekad tu,
i sanjao svoje snove,
gledao zalaske sunca,
i merkao puteve nove.
Nakrivila se sad stara kuća,
poneki crep putanju napravi,
u dvorištu rascvetala kopriva,
svojim dodirom meni se javi.
Miris stare lipe,
pravi na duši senke,
vrteći prošle slike
i čežnju zelene smreke.
Dvorište zelenilom teši
dok šapuće priče prohujale…
On stanuje na drugoj adresi,
ja još živim uspomene odzujale.