Šafran je začin nad začinima – najskuplji, ali i najlekovitiji!

MOĆ LJUBIČASTOG CVETA

Najskuplji začin na svetu je šafran – iz nekoliko razloga. Bere se u strogo određeno vreme, a za samo pola kilograma začina potrebno je oko 80 hiljada cvetova biljke! Iznad svega, cenu šafrana opravdava neverovatan broj lekovitih svojstava koje ima, tako da je pravo blago imati kod kuće ovaj skupoceni začin.

 

Medicinski stručnjaci širom sveta sve su više u potrazi za što bezbednijim načinom borbe protiv poremećaja raspoloženja. Jedan od popularnih prirodnih tretmana protiv depresije u svetu, a kod nas veoma retko, jeste šafran.

Američki psihijatri ga tretiraju jednako kao i najefikasnije antidepresive, samo što šafran ne pokazuje neželjene sporedne efekte.

Ovaj fascinantni začin koristi se za lečenje preko 4.000 godina i to za više od 90 bolesti.

Šafran se svrstava u najskuplje začine na svetu. Njegova cena kreće se u rasponu od 1.000 do 5.000 dolara po kilogramu. Cena se opravdava činjenicom da je potrebno oko 80.000 cvetova za blizu pola kilograma šafrana. Osim toga, ova biljka se prikuplja isključivo rukama i to u striktnom periodu od samo jedne do tri nedelje godišnje, što takođe utiče na vrtoglavu cenu.

Šafran kao prirodni antidepresiv

U tradicionalnoj persijskoj medicini šafran se koristi za depresiju. Nekoliko studija pokazalo je da šafran ublažava mnoga psihijatrijska stanja.

Iranski naučnici kažu da šafran može obavljati isti posao kao i mnogi antidepresivi. Dva jedinjenja u šafranu – safranal i krocin – obezbeđuju balans nivoa nekoliko moždanih supstanci koje podstiču i stabilizuje raspoloženje. Ova jedinjenja se ispoljavaju kao antidepresanti, jer balansiraju nivo dopamina, norepinefrina i serotonina.

Kineski stručnjaci zaključili su da je krocin aktivna supstanca i da je treba smatrati novom važnom materijom koja može biti korisna u lečenju depresije.

Do sada je u svetskim razmerama ukupno 14 naučnih studija ispitivalo osobine šafrana kao antidepresiva i sve su pokazale da u ovom začinu postoji pozitivan efekat u tretiranju anksioznosti i depresije.

U jednoj studiji, istraživači su proučavali 40 ljudi sa blagim do umerenim depresivnim raspoloženjem. Oni su podeljeni u dve grupe – jednima je davan šafran (15mg, 2 puta dnevno), a drugima jedan isti medikament. Kao rezultat toga, posle dva meseca se šafran pokazao jednako efikasnim kao i lek koji je koristila druga grupa.

Osim toga što se šafran protiv depresije može jednako koristiti kao i lek, studije ukazuju na to da ovaj začin može ublažiti simptome anksioznosti, predmenstrualnog sindroma, seksualne disfunkcije, neplodnosti…

Ostale zdravstvene koristi šafrana

– Seksualna disfunkcija (studije pokazuju da je efikasan u lečenju erektilne disfunkcije).

– Makularna degeneracija (studija iz Australije i jedno italijansko istraživanje pokazuju da šafran pomaže usporavanju napretka starosne makularne degeneracije i poboljšava vid, a takođe sprečava i oštećenja retine, sudeći prema ispitivanjima na životinjama).

– Rak pankreasa (istraživači su ustanovili da krocin iz šafrana inhibira rast humanih ćelija kancera pankreasa).

– Alchajmerova bolest (na osnovu studija, jednako je efikasan kao i vodeći lek protiv Alchajmera).

– Metabolički sindrom (istraživanja kažu da šafran može značajno smanjiti simptome ovog sindroma).

– PMS (jedna studija pokazala je i da ova biljka ublažava simptome predmenstrualnog sindroma).

– Menstrualni grčevi (studije pokazuju znatno smanjenje menstrualnih spazama).

– Ateroskleroza

– Neplodnost (u časopisu “Urology Journal” objavljeno je da je 50 miligrama šafrana dnevno u roku od tri meseca podiglo fertilitet semene tečnosti za 21 odsto).

– Multipla skleroza (pakistanski istraživači naveli su da šafran može biti potencijalno koristan za tretman MS).

– Parkinsonova bolest (jedinjenje krocetin koje se izoluje iz šafrana korisno je u prevenciji Parkinsonove bolesti i ima terapeutski potencijal u borbi protiv ovog neurološkog poremećaja).

– Anksioznost i nesanica (u jednoj studiji provedenoj na životinjama utvrđeno je da šafran smanjuje njihovu aktivnost koja je nalik anksioznosti kod ljudi, a ujedno i povećava ukupno vreme spavanja).

– Gubitak pamćenja (bihevioralna istraživanja mozga pronašla su da šafran poboljšava pamćenje kod životinja).

– Rak (pregledom više od 30 studija o odnosu šafrana i raka zaključeno je da on ima potencijal u sprečavanju i lečenju određenih oblika karcinoma).

– Mršavljenje (jedna studija iz 2010. godine ustanovila je da konzumiranje šafrana kao začina može pomoći ljudima u kontroli jedenja, posebno u značajnom smanjenju neobaveznog svakodnevnog “grickanja”).

Neke manje koristi i prednosti šafrana su pomoć kod problema upala, problema sa stomakom, ublažavanju bola, kod dijabetesa, pri zdravlju srca i regulisanju krvnog pritiska, holesterola, astme, kašlja…