MLADI „U MREŽI“
U psihološkim analizama se uticaj društvenih mreža sve više tretira kao determinišući faktor usvajanja oblika ponašanja kod mladih osoba. Zanimljivo britansko istraživanje došlo je do podataka o tome koje socijalne mreže imaju najpogubniji uticaj na adolescente.
Kod mladih devojaka i žena „Instagram” stvara osećaj da njihovo telo nije dovoljno dobro, jer ljudi obrađuju svoje slike u „fotošopu” da bi izgledali savršeno.
„Instagram“ je najštetnija društvena mreža za mentalno zdravlje mladih, dok „Jutjub” ima najpozitivniji uticaj, utvrdilo je istraživanje britanskog Kraljevskog društva za javno zdravlje. Studija je obuhvatila 1.500 mladih od 14 do 24 godine i ispitivalo se kako određena društvena mreža utiče na njihovo opšte zdravlje, anksioznost, depresiju, identitet i predstavu o njihovom telu.
Loš uticaj, osim „Instagrama”, imaju i „Snepčet”, „Fejsbuk” i „Tviter”.
„Instagram”, koji služi za objavljivanje fotografija i koji broji oko 700 miliona naloga, najlošije deluje na osobe ženskog pola i to uglavnom tako što ih navodi da porede sebe sa nerealnim predstavama i filtriranim verzijama stvarnosti.
„Kod mladih devojaka i žena ’Instagram’ stvara osećaj da njihovo telo nije dovoljno dobro, jer ljudi obrađuju svoje slike u ’fotošopu’ da bi izgledali savršeno”, priznali su pojedini ispitanici.
Autori izveštaja pozvali su čelnike najpopularnijih društvenih mreža da pomognu mladim korisnicima da se izbore sa osećanjima nesavršenosti i anksioznosti tako što će postaviti obaveštenje da slika nije originalna, već da je kompjuterski doterana.
„Ne tražimo od ovih sajtova da zabrane ’fotošop’ i filtere, nego da dozvole ljudima da znaju kada je neka slika obrađena”, navode istraživači.
„Instagram” nepovoljno utiče na predstavu o telu, na obrasce spavanja i stvara kod korisnika strah da nešto propuštaju, ali je, s druge strane, dobar za izražavanje sopstvene ličnosti.
Ovo istraživanje uzelo je u obzir ne samo sadržaj koji korisnik prati već i vreme koje provodi na društvenim mrežama. Kod onih koji na te aktivnosti troše više od dva sata dnevno, postoji veća verovatnoća da će se razviti mentalni problemi, poput uznemirenosti. Zbog toga stručnjaci predlažu da se na ovim sajtovima uvedu iskačuća upozorenja da je korisnik predugo na mreži.
Oni, ipak, smatraju da rešenje nije u označavanju društvenih mreža kao najvećeg zla, već u učenju kako ih bezbedno koristiti.
„Sigurno je da društvene mreže imaju zasluge za odsustvo sreće, ali donose i brojne koristi. Moramo učiti mlade kako da se nose i sa njihovim dobrim i sa lošim stranama”, prenosi Si-En-En reči jednog britanskog psihijatra.
Izvor: Politika.rs