MEĐUNARODNA KODIFIKACIJA
Američki tehnički komitet šokirao zagovornike zasebnog jezika u Crnoj Gori. Crnogorski jezik treba da bude lingvističko, a ne političko ili geografsko pitanje, tvrde stručnjaci.
Zagovornici crnogorskog jezika su u šoku, jer američki tehnički komitet ISO 639-2, sa sedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, nije prihvatio kodifikaciju tog jezika, navodeći da je u pitanju jedna od varijanti srpskog. Tako će se i dalje koristiti kod srp. (srpski jezik) za sve knjige i časopise koji izlaze na crnogorskom jeziku.
Već devet godina nacionalna biblioteka „Đurđe Crnojević“ sa Cetinja insistira na međunarodnoj kodifikaciji crnogorskog jezika, ali taj „pritisak“ da on ima „svoju lingvističku prepoznatljivost i zaseban istorijski razvoj“, nije prošao Američki komitet. Uzalud „papiri“, preporuke i podrške iz regiona – bila je uključena i crnogorska ambasada u Vašingtonu, ali lobiranje nije uspelo!
Na adresu biblioteke stigao je mejl koji je potpisala Rebeka S. Gunter, saopštavajući da je Komitet raspravljao više puta o crnogorskom jeziku i stav je bio da je „reč o varijanti srpskog jezika kojom se govori u Crnoj Gori“. Takođe, predložili su primenu varijantnog koda srp-ME, osim ukoliko se ne pošalju dodatne informacije za razumevanja značajnih lingvističkih razlika između dva jezika.
„Posebni kodovi se dodeljuju na osnovu lingvističkih razlika, a ne na osnovu političkih ili geografskih“, poručila je Rebeka Gunter.
Direktor cetinjske biblioteke Bogić Rakočević saopštio je da je prošle nedelje poslao novi mejl Tehničkom komitetu u Vašingtonu.
„Poslao sam im dosta fleksibilno pismo, donekle sa jednim molećivim tonom, da uzmu u obzir našu situaciju i da konačno odluče. Ne želim da ih naljutimo, jer ako nas odbiju, onda smo već u velikom problemu i sve će dalje ići mnogo teže“, izjavio je Rakočević.
Crnogorski jezik (iako manjinski) usvajanjem Ustava Crne Gore 19. oktobra 2007. godine postao je njen službeni jezik, a srpski, hrvatski i bosanski kao jezici u službenoj upotrebi. U međuvremenu uvedena su dva nova slova zajedno sa onih 30 „starih“, Vukovih, koji su podelili lingviste, političare, običan svet, pa čak i decu.
NAUKA I POLITIKA
„Crrnogorski, hrvatski i bosanski su tri varijante srpskog jezika. Na Balkanu imamo sukob lingvistike i politike, a pošto politika nije nauka svi nastali politički jezici su nenaučni, pa je razumljiva reakcija Vašingtona. Zar nismo imali u toj istoj Americi čak tri pokušaja kodifikacije američkog jezika, ali bez uspeha. Kao službeni ostao je engleski i oni to poštuju“, kaže profesor srpskog jezika Svetozar Ćiraković.
Izvor: Novosti.rs