JEDINSTVENO SVETILIŠTE
Manastir Dajbabe nalazi se na trećem kilometru magistralnog puta Podgorica-Petrovac, na kraju bližem crnogorskoj prestonici. Otkriven je u 19. veku, tačnije 1895. godine i to na jedan vrlo čudesan način. Njegov prvi iguman bio je starac Simeon, koji je bio i prvi freskopisac tog jedinstvenog svetog mesta.
Dečaku Petku Iveziću, čobančetu iz sela Dajbabe, dok je čuvao ovce na jednom proplanku u gori dajbabskoj, prikazao se svetitelj Sveti Ilarion, koji je bio episkop i učenik svetitelja Save. On mu je rekao da tu gde on čuva stado postoji crkva katakomba koja je zakopana u ranijem hrišćanskom periodu, te da je treba otkopati i otkriti.
Zvonik manastira Dajbabe i kivot sa svetim moštima starca Simeona Dajbabskog
Dečak tada odlazi u najbliži manastir, Ostrog, i o tom događaju priča sa jeromonahom Simeonom, inače sadašnjim svecem, prepodobnim starcem Simeonom Dajbabskim.
Otac Simeon potiče iz porodice Popović sa Cetinja. Kao mlad on ostaje bez roditelja, odlazi u Rusiju, tačnije u Kijev da se školuje, gde završava Bogoslovsku akademiju. U Kalići završava Filozofski fakultet, a zatim se ponovo vraća u Kijev i stupa u Kljukočerski manastir, gde prima monaški postrig.
Iz Rusije dolazi u manastir Vranije na Skadarsom jezeru, a kasnije prelazi u Ostrog, gde prebiva pored kivota Sv. Vasilija Ostorškog, moleći se da mu Gospod podari jedno podvižničko mjesto. Baš u tom trenutku dešava se da dečak Petar sreće starca Simeona, tadašnjeg jeromonaha, i govori mu o svom prikazanju. Starac se zainteresova za pomenuti manastir pod zemljom, pa tako otkriva pećinu, tačnije crkvu u obliku krsta.
Prilikom otkopavanja starac je naišao na deo koji je ukazivao da je na tom mestu nekada bila neka stara hrišćanska bogomolja. Time praktično i istorijat manastira Dajbabe počinje njegovim dolaskom, a starac Simeon postaje njegov prvi iguman.
Kako je starac bio amater-slikar, on je freskopisao celu crkvu, a vremenom pošto slike nisu bile zaštićene, oronule su zbog velike vlage.
Starac Simeon je bio jedna velika duhovna ličnost, veliki podvižnik, a kod njega su svraćali mnogi srpski teolozi kao što je sveti vladika Nikolaj Velimirović i ava Justin Ćelijski. Dok je pisao “Ohridski prolog” vladika Nikolaj je dolazio kod starca, koji mu je davao žitija svetih, a koje je on sam sakupio i dao ga vladiki Nikolaju da ih uvrsti u ovu svetu knjigu.
Starac Simeon je živeo jednim svetim životom sve do 1. aprila 1941. godine, kada je predskazao da će doći do bratoubilačkog rata i molio Boga da ga ne doživi. Gospod je uslišio njegove molitve i on se upokojio ne dočekavši ni dan ratnih stradanja. Pre smrti dao je zaveštanje da se njegovo telo sahrani u unutrašnjosti crkve, u središnjem delu hrama, sa leve strane, gde mu se sada nalaze mošti.
U tom grobu starac je počivao 55 godina, a na zahtev vernika Zete i Podgorice, 1996. godine je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije otkopao mošti Svetog Simeona. Kada ih je otkopao i stavio u kivot, od svetih moštiju poteklo je miro i zamirisala je cela crkva, a onda su se desila isceljenja što i danas biva pored kivota svetog starca.
Sveti Simeon Dajbabski živeo je jednim svetim monaškim životom, zbog čega je kanonizovan i uvršten u red prepodobnih. Praznik posvećen ovom svetitelju obeležava se na dan njegovog upokojenja, a to je 1. april.