DOZVOLJEN ILI NE?

Da li je med dobar za dijabetes i kako dijabetičari koriste med i matični mleč. Da li med i dijabetes idu zajedno? Da li je dobro i u kojim količinama koristiti med i matični mleč u ishrani dijabetičara?

 

Zadaci ishrane u lečenju dijabetesa su mnogobrojni, jer iako je ishrana dijabetičara vrlo slična onoj koja se preporučuje i za nedijabetičare, pod nazivom „zdrava ishrana“, ipak postoje i značajne razlike.

med i dijabetes

Evo preporuka:

1. Ne preporučuje se povećani energetski unos putem hrane naročito kod gojaznih dijabetičara sa tipom 2 šećerne bolesti.

2. Unos belančevina treba da bude 15-20 % ukupnog energetskog unosa tj. Oko 1 g/kg dnevno. Ako postoji nefropatija (oštećenje funkcije bubrega) preporučuje se 10% energetskog unosa tj. 0.8 g/kg.

3. Masti: manje od 30 % ukupnog energeskog unosa. Zasićene masti (životinjskog porekla) manje od 10%, mononezasićene (najbolje iz maslinovog ulja) 10-25 %, polinezasićene 3-10 %.

4. Ugljeni hidrati: 45-60 %, hrana bogata vlaknima (izvor složenih ugljenih hidrata iz voća, povrća i žitarica). Šećeri se mogu koristiti u ograničenim količinama i to samo u sastavu obroka, nikako pojedinačno, do 10 % od ukupnog energetskog unosa.

Ne treba unositi šećere koji se brzo apsorbuju iz creva, naglo ulaze u krv i naglo povećavaju nivo šećera u krvi. Pored običnog šećera (saharoza) tu spada i med. Med sadrži između 62 i 83 % glikoze i voćnog šećera fruktoze kao i male količine običnog šećera-saharoze koji je sastavljen od glikoze i fruktoze. Prema tome, med sadrži upravo one ugljene hidrate koji se ne preporučuju za ishranu dijabetičara.

U preporukama za ishranu dijabetičara, prihvaćenim svuda u svetu nema podataka da se matični mleč, liofilizirani ili neliofilizirani, može koristiti u ishrani dijabetičara.

Med se može koristiti baš zbog napred opisanih osobina samo u slučajevima naglog pada šećera u krvi (hipoglikemije), u dijabetičara koji se leče insulinom ili tabletama raznih tipova sulfonilureje dok se to ne dešava pri upotrebi tableta metformina.

Skrećemo pažnju da med ne treba da upotrebljavaju osobe nedijabetičari koji imaju neke simptome slične onim koji se javljaju u hipoglikemiji (umor, malaksalost). Te osobe treba odmah, a najkasnije za 10-15 minuta da prokontrolišu šećer u krvi jer, skoro uvek se ne radi o hipoglikemiji već često o padu krvnog pritiska. Prema tome, konstatacije: „pao mi je šećer u krvi“ najčešće nije tačna. Izuzetak su gojazne osobe koje imaju višak insulina u krvi ali i one treba prvo da provere nivo šećera u krvi u tim trenucima.

Korišćenje meda, zajedno sa limunom za lečenje infekcija, npr. nema nikakve osnove.

Ako se naglo uzmu velike količine meda, može da dođe do povraćanja.

Unošenje meda, nekoliko kašičica svakog jutra, npr. pre kafe se ne preporučuje, naročito ako su osobe gojazne.

Da li uopšte uzimati med?

Samo u slučajevima kada treba brzo nadoknaditi veći energetski deficit, npr. posle akutnih oboljenja praćenih gubitkom telesne težine i to uzimajući u obzir napred opisana ograničenja.

Autor teksta je prof. dr Predrag Đorđević, internista endokrinolog