HARAČ BANAKA
Naknade koje banke uzimaju po svakom računu plaćenom karticom, domaće trgovce koštaju deset puta više nego one u EU. Zato sve češće trgovci ne primaju kartice tokom plaćanja.
Trgovci se snalaze na razne načine da ubede kupce da plaćaju gotovinom. Tako je nedavno u jednoj radnji u centru Beograda na kasi postavljeno obaveštenje „Plaćajte gotovinom i uštedite minut vašeg i našeg vremena”.
Da bi izbegli kartice i provizije, trgovci često kažu i da im ne rade POS terminali, pa čak i kažu kupcu da nosi robu i donese novac kasnije. Izgovor im je i da navodno s karticom nešto nije u redu i da ne prolazi, a kada odete u drugu radnju i na bankomat, bez problema obavite transakciju.
Za svaki račun koji kupac plati karticom u Srbiji, banka od trgovca naplati proviziju od dva do četiri odsto samo na ime ostvarenog platnog prometa – zato što je kartica provučena kroz POS terminal. Ove provizije naplaćuju se na bruto iznos, dakle i na PDV, a o kakvom je bogaćenju banaka reč dovoljno govori podatak da su ove naknade u Evropskoj uniji limitirane na 0,2 do 0,3 odsto po transakciji. Dakle, deset puta manje nego kod nas. Ne čudi onda to što trgovci sve češće sugerišu kupcima da plate gotovinom ili im čak i nude popust na kasi ukoliko podignu novac sa računa i donesu keš.
Previsoke bankarske provizije razlog su zbog kojeg mali trgovci izbegavaju i da primaju kartice, jer bi im ova naknada oduzela dobar deo zarade.
Posebno na trafikama, jer je marža kod pojedinih proizvoda, kao što su, recimo, cigarete, manja od provizije koju bi trgovac morao da plati banci čiji je POS terminal.
– Zašto Narodna banka Srbije ovo toleriše – pita Milan Knežević, vlasnik kompanije „Modus”, koja je, kako tvrdi, samo 2014. godine na ime ove provizije banci platila oko 16.000 evra. On kaže da su zarade banaka na ukupni promet u trgovini preko kartica enormne i da je jasno da je pritisak bankarskog sektora na NBS mnogo moćniji od svih vapaja poslodavaca koji samo traže da se propisi usklade s evropskim.
– Na tržištu ima više od 130 artikala na koje je iznos provizije na platni promet veći nego što je zarada, odnosno rabat koji dobavljač daje prodavcu. Onda se ljudima ne isplati i traže gotovinu umesto kartice. Kad banka meni na majicu koja košta 100 dinara iz bruto iznosa uzme dva odsto, ona mi je, u stvari, uzela 50 odsto dobiti. Kako? U ceni majice imam PDV, troškove maloprodaje 30 odsto, nabavnu cenu robe i, ako sam srećan, moja profitna margina biće od četiri do šest odsto. Banka će mi uzeti pola samo na proviziji za platni promet. Ona je, dakle, moj partner i delimo dobit. To je skandalozno – objašnjava Knežević i dodaje da banke dobit na ovaj način ostvare čak i u preduzećima koja su u gubicima.
Trgovci pitaju NBS zašto do sada nije prihvaćeno ozakonjenje i limitiranje ovih provizija, poput onih u EU, ako smo u drugim slučajevima revnosno prihvatali evropsku praksu.
U Društvu trgovaca Novi Sad kažu da nestrpljivo očekuju oktobar, kad im je obećano da će biti usvojen zakon kojim bi se ograničile međubankarske naknade i uredila druga pravila u poslovanju s platnim karticama.
Mlađan Šumić, predsednik ovog društva, kaže da su provizije i dalje visoke i da trgovci to više ne mogu da podnesu.
– Od svake transakcije u radnji banka preduzetniku naplati 2,5 odsto. To je najgore na cigaretama i dopunama, jer onda trgovci ulaze u minus. Kupci i ne znaju da nam banke uzimaju te provizije i onda ispada da mi nešto izmišljamo kad im kažemo da ne mogu da plate karticom – kaže Šumić.
On objašnjava da je dodatni namet plaćanje naknade za iznajmljivanje POS terminala od 2.000 dinara mesečno, a plaćaju je trgovci koji nisu imali novac da kupe ove uređaje, koji inače koštaju između 30.000 i 40.000 dinara.
– Pojedine banke počele su da naplaćuju i provizije od 20 dinara za svaki račun manji od 1.000 dinara. Kupac tako plati karticom račun od 300, a trgovac banci odmah odvoji 20 dinara za to što je kartica provučena – objašnjava naš sagovornik.
Prema jednom istraživanju NBS, međubankarske provizije u proseku iznose 1,2 odsto, ali idu i više od dva odsto, dok je ukupna provizija za promet karticama iznosila do tri procenta. Zato je, kažu, i odlučeno da se ovo promeni zakonom na koji trgovci čekaju poslednjih šest godina. U međuvremenu je objavljen Nacrt ovog zakona o ograničenju međubankarskih provizija na 0,3 za kreditne i 0,2 odsto za debitne kartice. U prvih devet meseci od stupanja na snagu ovog zakona, trebalo bi da u prelaznom periodu provizije budu limitirane na 0,6 i 0,5 odsto.
Izvor: Politika.rs