RAJSKA LEPOTA
Prirodne lepote Srbije predstavljaju planine, banje, jezera, reke i rečni kanjoni. Svaka od ovih turističkih destinacija je „svet za sebe“, a ovde ćemo istaći tri najživopisnije, a najmanje eksploatisane reke u Srbiji, kao i njihove prelepe kanjone.
Znamo da Srbija ne izlazi na more kao komšije Crna Gora, Hrvatska, Bugarska ili malo udaljenija Grčka. Zato je i logično da ljubitelji primorskog turizma i ne pomisle na Srbiju kada su željni odmora i osveženja od letnjih vrućina.
Ipak, Srbija i te kako ima čime da se podiči kada je reč o letnjem odmaranju na obali. Naravno, u pitanju su reke, ali one prelepe i čiste, čije priobalje mami svakog leta da se na njemu lenstvuje po ceo dan.
Osim toga, valja pomenuti da srpske reke ožive tokom toplijih dana u godini i zbog brojnih sportskih, kulturnih i hedonističkih manifestacija koje se na njima održavaju.
Ako ni to nije dovoljan razlog za odmor, onda znajte da pojedine reke u Srbiji zvanično spadaju u najčistije na evropskom kontinentu. Isto tako, u Srbiji ćete naći reke koje se ubrajaju među najživopisnije na Balkanskom poluostrvu, a ovde ćemo pobrojali samo one koje nam izgledaju najmanje eksploatisane, gotovo netaknute.
Veliki Rzav
Veliki Rzav spada među najčistije reke u Srbiji, dugačak je 62 kilometra i čine ga dve reke, Presečka reka i Jamčica, a obe su različitih boja i temperatura.
Koristeći Arilje kao polaznu tačku, na Velikom Rzavu možete uživati u kristalno čistoj vodi velikog broja plaža, kao što su Žuta Stena, brana Svelj, Sonjine Čari i Bosa Noga. Na Velikom Rzavu se isto tako nalazi Visočka banja, koja je okružena bujnim zelenilom i predstavlja pravo mesto za uživanje u miru okolne prirode.
Gradac
Gradac se često pominje kao najčistija reka u Srbiji i zvanično spada među najčistije u Evropi. Voda sa ove reke se većim delom svoga toka može piti direktno iz korita, što potvrđuje njenu bistrinu i čistoću.
U okolini ove reke naći ćete srednjovekovni manastir Ćelije i kasnije sagrađen manastir Lelić, a isto tako možete videti Degurićku pećinu. Svakako, to što je ovde zapravo najbogatije je lokalno stanovništvo u vidu divnih predusetljivih ljudi, a ako budete pažljivo posmatrali, na reci će vam domaćin biti vidra. Reka Gradac je jedino prirodno stanište ove životinje i jedino se tu može ugledati.
Idući trasom kroz kanjon, imaćete mogućnost da uživate u kupanju na nekim od prelepih virova koji predstavljau jedina mesta sa većom dubinom na reci.
Jerma
Reka Jerma izvire u Srbiji nedaleko od Vlasinskog jezera, pređe u Bugarsku, pa se zatim vrati u Srbiju kod Zvonačke banje, baš kao da želi da ostane u svom zavičaju.
Svojim tokom, Jerma pređe 74 kilometara, a najbolji deo reke je svakako kanjon Jerme, koji se nalazi između planina Vlaška i Greben. Ovde se nalaze krševite gole stene na čijem vrhu, kod Asenovog Kalea, možete videti sure orlove. U blizini je pećina Vetrena Dupka, koja je dugačka četiri kilometra, a manastiri Poganovo i Sukovo su isto tako u blizini.
Takođe, u blizini je i Zvonačka Banja, poznata još od antičkog perioda kao savršeno mesto za relaksaciju.
Opisi ove tri reke, kao i predivnih krajolika oko njih, nisu ništa u poređenju sa istinskim doživljajem i uživanjem u njima, kada se oseti njihova prava suština. Poznate planine u blizini sve tri reke čine savršenu priliku da čovek pronađe svoj mir i utočište bar na nekoliko dana i zaboravi sve obaveze i brige koje mu svakodnevno donosi gradski život i tempo.
Pored vanrednih prirodnih lepota i osećaja spokoja koji vam donose i nesebično pružaju, ovi krajevi imaju bogatu istoriju, pa možete obilaziti i brojne kulturno~istorijske spomenike koje je stvaralo stanovništvo i prilike ovih prostora. Zagarantovano ćete doživeti nezaboravne avanture penjući se i šetajući ka vrhovima okolnih brda i planina, prolazeći obale reka i spuštajući se kroz njihove kanjone i useke.
Dakle, more i lenčarenje na suncu zamenite aktivnim odmorom i osetićete šta znači biti „jedno“ sa prirodom. Ono po čemu ćete zasigurno znati da je ovakvo putovanje bilo „pun pogodak“ jeste osećaj istinske obnove duha.
Autor: Dragan Veselinović, osnivač i urednik sajta Avanturista
Sjajan tekst! Hvala!