PRED DRUGI SVETSKI RAT
Bilo je to 1939. godine kad je Amerika slavila Hitlera na skupu u Njujorku gde se na jednom mestu našlo 20.000 nacista. Njih je okupila organizacija Nemaca u SAD „German American Bund“.
Maršal Kari, autor dokumentaraca nominovan za Oskara, u istorijskim arhivama je pronašao snimak tog događaja. Ono što je video ga je zapanjilo, pa je odlučio da prikaže te snimke kao opomenu Amerikancima.
„Prva stvar koja mi je pogodila je to da je takav događaj mogao da se odigra u srcu Njujorka“, rekao je Kari za The Atlantic.
„Osećao sam se kao da gledam epizodu Zone sumraka u kojoj je istorija imala drugačiji tok. Ali to nije bila naučna fantastika – to su bili pravi, istorijski snimci.“
Umesto da od snimaka napravi standardni istorijski dokumentarac sa naracijom, odlučio je da ga „sačuva kinematografski čistim i neposrednim, kao da je gledalac tamo, da gleda i da se bori sa onim što vidi.“
„Snimci su toliko snažni, da je iznenađujuće to što da nisu deo nastavnog programa istorije svake srednje škole. Mislim da je taj događaj iskliznuo iz naše kolektivne svesti delom i zato što je zastrašujuć i neprijatan. Govori o našoj zemlji koju bismo zaboravili. Želeli bismo da mislimo da su se pojavi nacita svi Amerikanci odmah usprotivili. Ali, dok je velika većina Amerikanaca bila zapanjena nacistima, postojala je i značajna grupa ljudi koji su gajili simpatije prema rasističkoj i antisemitskoj poruci. Kada vidite da se 20.000 Amerikanaca okupilo u Medison Skver Gardenu, možete biti sigurni da su postojali mnogi koji su ih pasivno podržavali“, kaže Kari.
„U delu govora Frica Kuna koji nije u filmu, on pozdravlja oca Koflina, čije su radio emisije hvalile Hitlera i Musolinija, a moglo je da ih čuje 30 miliona slušalaca. Henri Ford i Čarls Lindberg su izrazili antisemitska uverenja. I novinski magnat Vilijam Randolf Herst je izjavio: ‘Kad god čujete istaknutog Amerikanca koga nazivaju fašistom, obično možete se se uverite da je čovek jednostavno odani državljanin koji podržava američki način života.“
To su bile ideje koje su, ako ne i univerzalno prihvaćene, smatrane legitimnim stavovima. Ali, dve godine posle ovog skupa, Japan je napao Perl Harbor i Nemačka je objavila rat Americi. Tada je takva vrsta filozofije postala neprihvatljiva. Kad su nacisti počeli da ubijaju američke vojnike, počeli su da sakrivaju činjenicu da su Amerikanci ikada delili njihovu filozofiju.
„Na kraju, Amerika se udaljila od nacista, ali ovaj događaj je podsetnik da stvari nisu morale tako da se završe. Da Ruzvelt nije bio predsednik, da Japan nije napao, moguće je da bismo prošli bez ulaska u rat. A da nacisti nisu ubijali američke vojnike, moguće je da njihova filozofija ne bi postala takav tabu?“, zaključuje Kari.
Izvor: Express.hr