Šta su krila obelodanjena dokumenta o ubistvu Kenedija

 TAJNE STARIJE OD POLA VEKA

Dan nakon što je predsednik SAD Donald Tramp dozvolio objavljivanje dokumenta o ubistvu Kenedija, istovremeno je i blokirao više stotina dokumenata vezanih za ubistvo, uvaživši apele iz CIA i FBI-ja da ti dokumenti treba da ostanu tajni.

 

Planovi CIA o ubistvu Fidela Kastra, strahovi SSSR-a od raketnog napada SAD i veze koje je s Rusima imao Li Harvi Osvald, koji je optužen za ubistvo američkog predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija – neki su od najinteresantnijih detalja koji su izronili objavljivanjem hiljada dosad poverljivih dokumenata.

Jedan od najinteresantnijih podataka jeste da se Osvald sastao sa Valerijem Vladimirovičem Kostikovom, agentom KGB-a koji je bio odgovoran za ubistva, dva meseca uoči atentata na Kenedija, a FBI veruje da je sastanak bio vezan za dodeljivanje vize ili pasoša Osvaldu.

Ipak, u jednom od dokumenata se opisuje sovjetska reakcija na ubistvo Kenedija, pri čemu su navodno sovjetski zvaničnici rekli da Li Harvi Osvald nema nikakve veze sa Sovjetskim Savezom i opisali su ga kao „neurotičnog manijaka koji nije lojalan ni svojoj zemlji ni ičemu drugom“ negirajući da je Osvald ikad pripadao bilo kojoj organizaciji u Sovjetskom Savezu i da mu je ikada dodeljeno sovjetsko državljanstvo.

Sovjetski Savez je, otkrivaju dokumenta, verovao da je reč o puču ultradesnice u SAD, te da to nije delo jednog čoveka već pažljivo planirane kampanje u kojoj je učestvovalo više ljudi.

Iz jednog dokumenta se vidi i da je Sovjetski Savez posle Kenedijeve smrti strepeo da bi, u odsustvu liderstva, „neki neodgovorni general u SAD mogao da lansira raketu na SSSR“.

Saradnja sa „mafijaškim resursima“ kao način ubistva Kastra

Među najzanimljivijim tek obelodanjenim dokumentima su i ona koja bacaju svetlo na razne aktivnosti Kenedijeve administracije kao što su njeni tajni pokušaji da uništi vladu Fidela Kastra na Kubi, navodi londonski dnevnik.

Naime, u „rezimeu činjenica koje je sakupio izvršni direktor Komisije CIA u vezi sa mogućom umešanošću u planove u ubistvima stranih lidera“ iz 1975, navodi se da je CIA razmatrala saradnju sa „mafijaškim resursima“ kao način ubistva kubanskog lidera.

Komisija je, stoji u dokumentima, tada utvrdila da su agenti CIA bili umešani u planove u toj zemlji sa pojedinim građanima i drugima u nastojanju da ubiju premijera Kastra.

Otkriveno je i da je na sastanku septembra 1962. grupa Kenedijevih visokih pomoćika, među kojima je bio i njegov brat Robert kao javni tužilac, razgovarala o nizu opcija protiv Kastrove komunističke vlade, a CIA je bila zadužena da razmotri mogućnost sabotaže delova aviona koji će biti isporučeni iz Kanade na Kubu.

Među dokumentima je i jedan na više od 400 strana koji opisuje ljude praćene kao potencijalne pretnje po Kenedija i njegovog naslednika, Lindona B. Džonsona.

Iz obelodanjene dokumentacije se saznaje i da je policija u Dalasu znala za pretnje smrću Li Harviju Osvaldu, koga je na kraju i ubio vlasnik dalaskog noćnog kluba Džek Rubi.

Takođe se saznaje i da je Lindon Džonson 1975. godine tvrdio da je Kenedi ubijen iz osvete za ubistvo vijetnamskog predsednika Ngo Din Dijema.

Neka dokumenta su do poslednjeg trenutka zadržavana u tajnosti, a neki navodi nagoveštavaju da je nekoliko stotina sada objavljenih dokumenata prvobitno trebalo da prikrije istragu o Osvaldovoj poseti Meksiko Sitiju, navodi Telegraf.

U svakom slučaju, federalni agenti su mahnito vrebali svaku, i najbezazleniju dojavu, glasine i tragove širom sveta u danima nakon ubistva Kenedija 22. novembra 1963, zaključuje se iz dosad tajnih dokumenata.

I Merilin Monro tema u objavljenim dokumentima

Na osnovu analize obelodanjenih dokumenata, portal Politiko u svom evropskom izdanju navodi da je mlađi brat predsednika Kenedija, Robert F. Kenedi, svojevremeno upozoren o predstojećem objavljivanju knjige u kojoj se iznose detalji o njegovom „bliskom odnosu“ sa filmskom divom Merilin Monro.

U memorandumu koji mu je tada upućen, Robert Kenedi, koji je u to vreme bio javni tužilac, upozoren je da knjiga pod naslovom „Neobična smrt Merilin Monro“ Frenka Kapela, koja je objavljena 1964, obiluje aluzijama na taj par.

Među objavljenim dokumentima nalaze se i ona vezana za Martina Lutera Kinga Mlađeg, dobro poznate mete FBI-ja.

Jedan od takvih dokumenata, čiji je početak značajno redigovan, obuhvata stranice datirane na 18. i 19. maj 1966, s listom od 18 imena i brojevima telefona osoba koje su učestvovale u telefonskim razgovorima sa Kingom, prenosi portal Politiko.

Još jedan dokument, koji je takođe prilično redigovan, pruža uvid u zabrinutost FBI-ja u vezi sa Kingovim odnosima s komunističkim pokretima, a pokazuje i da je praćen Kingov uticaj na međunarodnoj sceni čak i nakon njegovog ubistva.

Izvor: Tanjug