SNAGA BESA
Razdražljivost je urođeno svojstvo srca i data nam je, bez sumnje, na korist, a ne na štetu. Upotreba gneva, kažu sveti oci, u tome je da nas snaži protiv neprijatelja, a ne radi toga da bismo ustajali jedni na druge.
Razdražljivošću se, kao i ognjem možemo koristiti, ali ga i zloupotrebiti.
“Kako ćemo, dakle, izbeći štetu koju nam pričinjava naša gnevljivost”, pita sveti Vasilije Veliki i odgovara:
“Tako što ćemo savetovati našoj razdražljivosti da ne ide ispred razuma i što ćemo se pre svega pobrinuti da nikada ne ide ispred misli. Ophodimo se sa njom kao sa konjem koji nam je dat na upravljanje i koji treba da se uzdom pokorava razumu, te da nikada ne prestupa svoju meru, idući gde mu razum ukaže. Razdražajna sila duše nam je podesna za mnoga dela vrline ukoliko liči na vojnika koji je položio oružje pred vojskovođu sa spremnošću da pruži pomoć gde god je potrebno. Tada ona sarađuje sa razumom protiv greha. Jer, razdražljivost je duševni nerv koji saopštava duši silu za divne poduhvate. I, ako se kada desi da je duša raslabljena slastoljubljem, gnev je kali kao što se gvožđe kali potapanjem. Tako ona od slabe i veoma raznežene postaje hrabra i odlučna. Ako nisi gnevan na lukavog, nemoguće ti je da ga mrziš kako bi trebalo. Smatram da je sa ravnom revnošću potrebno i vrlinu voleti i greh mrzeti. Tu je veoma korisna razdražljivost kad sledi za razumom kao pas za konjem, kad ostaje krotka i poslušna prema dobronamernima, brzo dolazeći na poziv razuma, i kad naprotiv, postaje svirepa od tuđeg glasa i ogleda, makar tuđinci i izgledali druželjubivi. Na taj način gnev, privođen u dejstvo po potrebi, dovodi do hrabrosti, trpljenja i uzdržanja. Ako, pak, deluje suprotno zdravom razumu, on se preobraća u besnilo”.
Još detaljnije opisuje upotrebu gneva sveti Jovan Zlatousti:
“Mi imamo gnev ne da bismo vređali bližnje, nego da bismo obraćali grešnike, da bismo dolazili sebi, da se ne bismo predavali nemaru. Gnev nam je dat kao sredstvo za buđenje, da bismo škrgutali zubima protiv đavola, da bismo se snažili protiv neprijatelja, a ne radi da bismo ustajali jedni na druge. Posedujemo ono oružje ne radi toga da bismo ga upotrebljavali protiv samih sebe, nega da bismo ga okretali na svog neprijatelja. Ti si gnevljiv? Budi takav u odnosu na svoje grehe, šibaj dušu, bij savest, budi strog i neumoljiv sudija za sopstvene propuste. Eto koristi od gneva. Eto radi čega ga je Bog položio u nas” (2. besl na Pos. Ef.).
Blaženi Dijadoh dodaje:
“Meni se čini da će se onaj ko se iz revnosti za blagočašće razumno gnevi biti dostojniji nagrade od onoga ko, zbog nepokretnosti svoga uma, nikada ne dospeva u gnev. Jer, kod poslednjeg je um (koji inače upravlja ljudskim pomislima) neobrazovan u vežbanju, a kod prvog je spodoban za podvige sa konjima vrline i kreće se usred demonskog poprišta, svagda vežbajući u strahu Božijem četvoropregu kočiju, koju Pismo naziva kolesnicom Izrailjevom”.