NEBESKA LJUBAV
Isus Hrist krštava ognjem, ali to Njegovo krštavanje ognjem ne čini nas mrtvim – naprotiv. Taj oganj kojim Gospod krštava je sam Duh Sveti, čini nas poslušnim volji Božijoj i sjedinjuje nas sa Bogom.
Slušaoci propovedi svetog Jovana Preteče pozivaju se da žive između dva krštenja. Pre svega to je krštenje u vodi, za ostavljenje grehova, koje Preteča savršava u pustinji. No, ovo prvo krštenje nije i poslednje.
Posle Jovana dolazi Hristos, silniji od njega i neuporedivo veći. On će krstiti Duhom Svetim i ognjem, koji spaljuje sve što ne donosi plodove dostojne pokajanja. Međutim, ovaj oganj ne umrtvljuje, već oživljuje, jer je ovo sam Duh Sveti. On očišćuje od štetnih primesa i svojom plamenošću rastopljuje kao čelik u vatri, kako kažu sveti oci, da bi odlio novu formu i čvrsto sjedinio sa Sobom.
Hristos je primio dva krštenja. Prvo je bilo takođe u vodi od Preteče, no mnogo delatnije nego kod drugih. Nad Hristom su se otvorila nebesa i čuo se glas Oca Nebeskog, koji Ga je krštavao pogruženog u Svoju ljubav: “Ovo je Sin Moj ljubljeni” i pomazujući Ga Duhom Svetim, koji će od tada za svagda prebivati na Njemu.
Ovo prvo krštenje Hristovo takođe neće biti poslednje. Ono samo otvara put ka Njegovoj Pashi. I On će ići, sve dok ne dostigne drugo, sverešavajuće krštenje – krštenje Svojom krvlju, u vodama smrti. Ovo krštenje On će tako silno želeti, da će se duša Njegova mučiti, dok se ono ne savrši (Lk. 12,50).
Započevši u vodama Jordana, krštenje Gospodnje će se završiti u Pashi Njegovih krsnih stradanja i slave, u tajni iskupljenja i preobraženja čoveka da bi postalo istočnikom našeg krštenja.
Mi smo takođe primili svetu tajnu krštenja i to pre svaga u vodi mnogo dubljoj od one u kojoj je krštavao Preteča, zato što ona sadrži u sebi svu punoću dvojnog krštenja Gospodnjeg: krštenja u Jordanu, koje Ga je javilo vozljubljenim Sinom Božijim i krštenja primljenog u mukama smrti i radosti Vaskrsenja.
I za nas ovo takođe neće biti poslednje krštenje, jer za učenika Hristovog postoji drugo krštenje – krštenje Duhom Svetim i ognjem, ka kojem on uvek teži. Ovo krštenje završiće se susretom sa Hristom, poznanjem Hrista, koje ga za navek priopštava Krstu Hristovom i Vaskrsenju, upodobljavajući njegovu truležnu prirodu slavi preobraženja Gospodnjeg. Na taj način mi takođe živimo između dva krštenja. Mi smo već sve primili u prvom, ali samo u začecima.
Čitav život naše vere postoji radi toga da bi se projavila skrivena sila Božanskog ognja koji smo primili. On započinje malom iskrom i neprimetno tinjajući, razgoreva se, ako ga mi ne gasimo odstupanjem od zaveta krštenja, i zapaljuje sve čega se dotakne. Ovaj oganj je Sam Duh Sveti, koji nas raspaljuje nebeskom ljubavlju, čisteći u nama sve što ometa ovu ljubav. Ovaj oganj čini nas poslušnim volji Božijoj i sjedinjuje nas sa Bogom, koji je saglasno Pismu, “oganj koji proždire”.
Ovaj oganj je oganj Hristov. Gospod je došao da bi ga doneo na zemlju, i kako On želi, da se ovaj oganj što pre razgori (Lk. 12,49). I ovo krštenje je takođe krštenje Gospodnje. Gospod ga je primio u svojoj Pashi i sada samo jedno ište da se ona savrši u životu svakog od nas.