Vojna bolnica u Nišu bila je utočište ranjenicima u svim ratovima

JUBILEJ ČUVENE USTANOVE

Na jugu najstarija zdravstsvena institucija je Vojna bolnica u Nišu i ona ove godine obeležava 140. godinu postojanja. Simbol je velike patnje srpskog naroda, ali i ogromnog uzdizanja pripadnika slavne vojske koji su kroz nju prošli.

Najstarija zdravstvena ustanova na jugu Srbije, Vojna bolnica u Nišu, osnovana je 22. januara 1878, samo desetak dana nakon oslobođanja Niša od Turaka. Bila je utočište ranjenicima u svim ratovima od tad, prošla je i „albansku golgotu“, a i promenila je desetak naziva.

Osnovana je pod nazivom “Velika niška vojna bolnica”, na predlog načelnika Saniteta srpske vojske pukovnika Vladana Đorđevića, a po naredbi Vrhovnog štaba srpske vojske. Tako je ulaskom u Niš, srpska vojska donela pored slobode i zdravstvenu zaštitu. Na početku, pored Đorđevića, radilo je 7 lekara, 2 pomoćnika, 1 apotekar, komandir bolnice i 2 pisara.

Do 1881. godine, kako piše na sajtu Vojne bolnice, bila je jedina bolnica, kada je dala presudan doprinos formiranju Okružne bolnice, kao i Pasterovog zavoda 1900.

Vojna bolnica Niš spada u najstarije i najuglednije medicinske i vojne ustanove u Srbiji. Od vremena njenog osnivanja do današnjih dana prošla je dug i trnovit put kroz sedam ratova koje je vodio srpski narod. Sa njom je započelo i razvijalo se zdravstvo i zdravstvene ustanove, ne samo Niša, već i čitavog regiona – piše na sajtu bolnice.

Bila je utočište za ranjenike u srpsko-bugarskom ratu 1885-1886, kao i u Balkanskim ratovima 1912-1913. U toku Prvog svetskog rata u Nišu je 6 meseci vladala epidemija pegavog tifusa, pa se pored ranjenika lečilo i oko 3.000 pacijenata, a dnevno ih je umiralo i do 36.

Prvi vazdušni transport nekoliko pacijenata u jednom ratu, kako piše na sajtu bolnice, obavljen je 1915, a uradila ga je “francuska aeroplanska četa” na relaciji Beograd – Niš. Vojna bolnica bila je jedina srpska sanitetska formacija koja je prošla “albansku golgotu” i stigla na ostrvo Vido, gde je nastavila rad. Bila je “učesnik” i proboja Solunskog fronta, a posle oslobođenja 1918, nastavila je svoj rad na starom mestu, pored Ćele-kule.

Ranjene i bolesne niški vojni lekari zbrinjavali su i u Drugom svetskom ratu, naročito posle savezničkih bombardovanja i bitaka na Sremskom frontu. Isti zadatak Vojna bolnica obavljala je i tokom NATO bombardovanja 1999.

Svi nazivi Vojne bolnice kroz istoriju