Kijevopečerske prosfore

Prosfora je hleb koji sveštenik deli na kraju svete Liturgije i on simbolizuje Telo Hristovo. Kijevopečerske prosfore su samo jedan od tipova svetog hleba, a oni koji ih prave, treba da tokom izrade čitaju Isusovu molitvu i mole se Svetom Nikodimu i Spiridonu, prosfornicima Kijevopečerske Lavre.

U 400 grama prosejanog brašna dodati malo osveštane vode i zaliti ga kipućom vodom i mešati mikserom dok se ne dobije lepljiva masa, kao kaša. U malo osveštane vode rastvoriti 2 ravne kašike soli, a u mlakoj vodi rastvoriti 1,5 kašiku suvog kvasca sa 3-4 kašike brašna; dobro sjediniti i ostaviti da naraste.

Kada se testo ohladilo dodati rastopljenu so i kvasac i ponovo rukama ili mikserom izmešati da se dobro sjedini i ostaviti 30 min da naraste. Posle pola sata polako dodavati 800 grama prosejanog brašna i mešati dok se nedobije fino testo. U zavisnosti koliko vrele vode potrošite na početku i od količine vode u kojoj ste rastvorili so i vode u kojoj ste rastvorili kvasac, videćete da li će vam trebati svih 800 grama brašna ili možda manje ili čak više. Važno je da se testo lepo mesi i da se ne lepi mnogo za ruke.

Kada ste potrošili svo brašno i dobili testo malo tvrđe nego za običan hleb, ostavite još 30 min da naraste. Sada uključite šporet na 350 stepeni. Od ove količine brašna dobije se 5 prosfora srednje veličine ili 6 manjih ili 3 velike, kakve se koriste za nedeljne Liturgije, zato što se mnogo ljudi Pričešćuje.

Sada testo izvaditi i na radnoj ploči, koja uvek treba da bude posuta brašnom da se testo ne bi zalepilo, polako mesiti trudeći se da se što više vazduha istisne van. Ako neko ima laminator za razvlačenje testa blago njemu!

Zatim testo podeliti na pet jednakih lopti, možete koristiti vagu. Dok jednu prosforu pravite, ostalo testo neka bude u pokrivenoj posudi da se ne bi uhvatila kora. Sada uzmete jednu lopticu i mesite je desnom rukom pridržavajući je levom da bi ostao loptasti oblik. Kada ste to uradili loptu podelite na dva jednaka dela ili na jedan veći, koji će biti donji deo prosfore i jedan manji, koji otprilike treba da bude kao trećina donjeg dela. I opet ih mesite dok ne oformite loptasti oblik. Oklagijom rastanjite donji deo da bude 2-3 milimetra širi od pečata za prosfore sa svih strana, a možete i više, posebno ako budete testo delili 1:3.

Donji deo stavite u pleh koji se posuli brašnom ili namazali voskom ili stavili papir za pečenje i malo ga isprskajte mlakom vodom uz pomoć prskalice za vodu i pokrijte vlažnom krpom. Zatim isto uradite i sa manjim delom testa. Gornji deo treba da bude tanji od donjega i u prečniku uži. Pečat za prosfore stavite u brašno i dobro otresite da na njemu ne ostane ništa i pažljivo stavite na sredinu gornjeg dela i što jače pritisnite dlanom da otisak bude što uočljiviji. Stavite ga strane i prekrijte vlažnom pa suvom krpom. Isto uradite i sa ostalim testom.

Posle 15 minuta prskalicom ponovo isprskajte sve donje delove prosfore i polako na svaki od njih stavite gornji deo sa pečatom, trudeći se da bude na sredini, jer ako pogrešite ne možete ga odlepiti, a da ne pokvarite prosforu ili da ga ostavite tako pa će prosfora biti malo nakrivljena, što nije strašno. Velikom šivaćom iglom ili čačkalicom izbušite prosforu u sredini i sa strane, možete sačekati još 5 minuta i onda je staviti u vrelu rernu.

Posle 15 ili čak 10 minuta temperaturu smanjite na 200 stepeni i kada vidite da je prosfora dovoljno narasla, onda temperaturu smanjite na 150 ili 100 stepeni i pecite još 45 minuta. Možete je prekriti aluminijumskom folijom ili papirom za pečenje da previše ne porumeni. U zavisnosti od debljine testa i vremenski rok pečenja je kraći ili duži. To već sami možete proveriti kada čačkalicom sa strane probodete prosforu. Kada je pečena, prosforu ostavite 15 minuta da se malo ohladi, a zatim je uvijte u suvu krpu da se potpuno ohladi.

Čuvati ih u frižideru. Tako mogu ostati i do 15 dana.

Sveštenik Petar Petrić