MUŠKARCI I POSTNATALNI SINDROM
U najnovijoj studiji više od četvrtine muškaraca pokazalo se da ispoljavaju značajne nivoe depresije posle porođaja partnerke. Da li je moguća postporođajna depresija kod očeva, koji su uzroci tog stanja i šta muškarci u novoj ulozi mogu učiniti po tom pitanju?
Muškarci svakako ne prolaze kroz proces trudnoće i porođaja i zato se na nivoe hormona u njihovom organizmu ni najmanje ne obraća pažnja. Oni nemaju bolne i otekle bradavice, ali, ipak neki od njih razvijaju depresivna stanja.
Dok se često postavljaju pitanja oko postnatalne depresije, koja prema nekim istraživanjima pogađa do 13 odsto žena, mentalno zdravlje očeva retko se procenjuje. Prema jednom istraživanju iz Švedske, u proteklih 10 godina kod značajnog broja muškaraca pojavilo se tranziciono stanje depresije u periodu početka njihovog očinstva.
Ova najnovija studija pokušala je da odredi broj muškaraca koji padne pod uticaj postporođajne (postnatalne) depresije. Neke prethodne studije pronašle su da se to dešava u slučajevima kod 4 do 10 odsto muškaraca. Najnovije istraživanje je na malom uzorku od 447 švedskih očeva koji su se dobrovoljno javili za ovaj eksperiment pronašlo iznenađujućih 28 odsto njih imalo je simptome znatne depresije, dok je 4 procenta pokazalo znake umerene depresije. Jedan od pet novonastalih očeva koji su bili depresivni zatražilo je pomoć, dok je trećina njih u nekom trenutku pomislila da povredi sebe.
Vodeća autorka ovog istraživanja sa odseka za psihologiju na Univerzitetu u švedskom gradu Lundu, Elisa Psuni, kaže da tzv. edinburška skala postnatalne depresije, koja se koristi za žene i muškarce, nije dovoljno precizna u merenju depresije kod očeva. Njeno istraživanje dokazalo je više nivoe depresije kod muškaraca koji su postali očevi, jer je ona u konačne rezultate dodala “muške” simptome depresije kao što su uzrujanost, ljutnja, razdražljivost, prekovremeni rad i prevelika konzumacija alkohola.
Psuni veruje da se očevi sve više suočavaju sa istim dilemama kao i majke, među kojima je najveća ona koja se tiče pokušaja da se savršeno iskombinuje roditeljstvo sa poslovnim obavezama. Očevi koji su postali depresivni često su imali spoljne pritiske, kao što su problemi sa poslom i ako su njihove partnerke depresivne, njihov rizik od depresije je udvostručen. Nedostatak sna, blizanačko roditeljstvo ili sukob u partnerskom odnosu samo mogu doprineti povećanju depresije kod oba pola.
Prema rečima dr Psuni, jedna od najstrašnijih stvari koja se očevima, a takođe i majkama može desiti je da posle izvesnog vremena dođe do saznanja da borba sa postporođajnom depresijom traje već dovoljno dugo, jer je taj period nepovratno već uticao na život deteta.
Depresivni otac će se manje igrati i manje smejati sa svojim detetom. Studija pokazuje da su deca toliko duboko pogođena očevom postnatalnom depresijom da se nalaze u mogućnosti ispoljavanja problematičnog ponašanja u uzrastu od sedam godina.
Očevi koji osećaju da se moraju boriti i partneri, rođaci ili prijatelji koji primećuju povećanje razdražljivosti i anksioznosti kod takvih očeva u prvoj godini roditeljstva, trebalo bi da razmotre mogućnost da su pod uticajem postporođajne depresije.
Kognitivna bihevioralna terapija može biti od pomoći, kao i antidepresivi na što prirodnijoj, biljnoj bazi.