DRAGA SEĆANJA
Isus Hristos je zaista voleo ljude, a istinsko hrišćanstvo je divna vera nade, dobročinstva i ljubavi.
Dobro se sećam kada sam jednom sa pokojnim stricem Urošem išao u Čipuljić u crkvu na jutarnje bogosluženje.
Palili smo sveće na groblju. Kako je bilo lepo videti te silne sveće kako gore i obasjavaju celo groblje u rano jutro, dok je još mrak.
Crkva je bila prepuna ljudi, tako da se nije moglo ući. Zato su mnogi stajali pred crkvom i tu slušali službu božiju. U dvorištu izvan kamenitog zida koji je opasivao crkvu, na sve strane su gorele vatre. Tu su se na ražnjevima pekle svinje, a bilo je i jako mnogo vezanih konja na kojima su ljudi iz dalekih sela dojahali do crkve.
Ljudi su se radosno pozdravljali i čestitali praznike. Na sve strane se čulo:
– Hristos voskrese!
– Vaistinu Hristos voskrese!
Na vaskrs je moj stric Uroš pojao:
Hristos voskrese iz mertvih,
Smertiju smert poprav,
Suščim vo grobjeh
Život darovav…
U tim trenucima njegovo lice je postajalo ozareno i radosno, jer je imao sreću, da zaista bude pravi vernik koji je verovao u zagrobni život i ponovni susret sa svojim pokojnim milim i dragim na onome svetu.
Isus Hristos je zaista voleo ljude, a istinsko hrišćanstvo je divna vera nade, dobročinstva i ljubavi.